Пендрек, жито и кукољ

Мишљење и однос грађана према полицији у Србији променили су се у односу на она од пре десет година. То, између осталог, показују и многобројна истраживања према којима је МУП, када је реч о поверењу грађана, на високом месту.

Променио се и однос полиције према грађанима – набоље. О томе такође сведоче бројни подвизи полицајаца, позитивна искуства и похвале грађана на рачун полиције, медаље и захвалнице државних челника тим поводом. Не заборавимо на колективне резултате на плану борбе против наркоманије, организованог криминала…

И једна и друга промена – грађана према полицији и полиције према грађанима, може се рећи, прошле су „сито и решето”. И једнима и другима било је потребно много времена да би стекли узајамно поверење – грађанима да избришу слике батинања полицајаца током деведесетих година прошлог века, а полицајцима да схвате да премлаћивање грађана осумњичених или не за кривично дело, једноставно није дозвољено.

Иако симбол српске полиције одавно већ није пендрек, део јавности нема безрезервно поверење у њу. Разлог томе су случајеви у којима су грађани жртве полицијског незаконитог поступања или мучења. Само мали део ових случајева доспе у јавност. То су случајеви који често остају без епилога.

У сваком житу има кукоља, пословица каже. Питање је због чега је полицији, или бар њеном делу, како се чини, тешко да постане свесна сопственог кукоља? Због чега јој је тешко да га призна? Због чега и даље чекамо одговоре на бројна питања у вези са случајевима у којима се сумња на полицијску тортуру?

Ових дана јавност је разапета између снимка на којем Данијела Стојановића, припадника мањинске, ромске, популације, туку у полицијској станици, извињења министра полиције због такве тортуре, па нових снимака на којима Стојановић наводно краде чоколаде. Ово последње пропраћено је коментаром и саопштењем дела српске полиције, који назива Стојановића „наводном жртвом”.

Истовремено напомињући да се залаже за „полицију ослобођену бремена прошлости”, за поштовање људских права, примену и спровођења закона, подсећајући јавност на „ране које полицајци свакодневно задобијају” на послу, синдикат пита: „Да ли криминалце и лопове треба мазити?”.

Закон о полицији каже: „У обављању послова полиција се придржава и међународних стандарда полицијског поступања, а нарочито захтева утврђених међународним актима, који се односе на: дужност служења људима; поштовање законитости и сузбијање незаконитости; остваривање људских права; недискриминацију при извршавању полицијских задатака; ограниченост и уздржаност у употреби средстава принуде; забрану мучења и примене нечовечних и понижавајућих поступака … ”

При том се помало заборавља да су и полицајци и криминалци – људи са свим својим правима и обавезама!