Pendrek, žito i kukolj

Mišljenje i odnos građana prema policiji u Srbiji promenili su se u odnosu na ona od pre deset godina. To, između ostalog, pokazuju i mnogobrojna istraživanja prema kojima je MUP, kada je reč o poverenju građana, na visokom mestu.

Promenio se i odnos policije prema građanima – nabolje. O tome takođe svedoče brojni podvizi policajaca, pozitivna iskustva i pohvale građana na račun policije, medalje i zahvalnice državnih čelnika tim povodom. Ne zaboravimo na kolektivne rezultate na planu borbe protiv narkomanije, organizovanog kriminala…

I jedna i druga promena – građana prema policiji i policije prema građanima, može se reći, prošle su „sito i rešeto”. I jednima i drugima bilo je potrebno mnogo vremena da bi stekli uzajamno poverenje – građanima da izbrišu slike batinanja policajaca tokom devedesetih godina prošlog veka, a policajcima da shvate da premlaćivanje građana osumnjičenih ili ne za krivično delo, jednostavno nije dozvoljeno.

Iako simbol srpske policije odavno već nije pendrek, deo javnosti nema bezrezervno poverenje u nju. Razlog tome su slučajevi u kojima su građani žrtve policijskog nezakonitog postupanja ili mučenja. Samo mali deo ovih slučajeva dospe u javnost. To su slučajevi koji često ostaju bez epiloga.

U svakom žitu ima kukolja, poslovica kaže. Pitanje je zbog čega je policiji, ili bar njenom delu, kako se čini, teško da postane svesna sopstvenog kukolja? Zbog čega joj je teško da ga prizna? Zbog čega i dalje čekamo odgovore na brojna pitanja u vezi sa slučajevima u kojima se sumnja na policijsku torturu?

Ovih dana javnost je razapeta između snimka na kojem Danijela Stojanovića, pripadnika manjinske, romske, populacije, tuku u policijskoj stanici, izvinjenja ministra policije zbog takve torture, pa novih snimaka na kojima Stojanović navodno krade čokolade. Ovo poslednje propraćeno je komentarom i saopštenjem dela srpske policije, koji naziva Stojanovića „navodnom žrtvom”.

Istovremeno napominjući da se zalaže za „policiju oslobođenu bremena prošlosti”, za poštovanje ljudskih prava, primenu i sprovođenja zakona, podsećajući javnost na „rane koje policajci svakodnevno zadobijaju” na poslu, sindikat pita: „Da li kriminalce i lopove treba maziti?”.

Zakon o policiji kaže: „U obavljanju poslova policija se pridržava i međunarodnih standarda policijskog postupanja, a naročito zahteva utvrđenih međunarodnim aktima, koji se odnose na: dužnost služenja ljudima; poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti; ostvarivanje ljudskih prava; nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka; ograničenost i uzdržanost u upotrebi sredstava prinude; zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka … ”

Pri tom se pomalo zaboravlja da su i policajci i kriminalci – ljudi sa svim svojim pravima i obavezama!