На трансплантацију бубрега чека 14 малишана

У овом тренутку на листи чекања за кадаверичну трансплантацију бубрега у Универзитетској Дечјој клиници у Београду налази се 14 малишана. Они нажалост, због неподударности не могу да добију бубрег од блиских сродника и остају им само стрпљење и нада да ће драгоцени орган добити од људи који схватају важност завештања органа после смрти. Прошле године у Центру за трансплантације „Др Милена Поповић Роловић” на Дечјој клиници, бубрег од непознатог донора, чије је органе породица даровала да би некоме другоме продужила живот, добило је пет малишана. Ове године, нажалост, није забележена ниједна трансплантација од кадаверичног донора (пацијента у стању мождане смрти).

Професор др Зоран Крстић, дечји уролог и хирург, и шеф Одељења урологије, који је са тимом лекара Универзитетске дечје клинике од 2001. године до сада урадио 53 пресађивања бубрега каже за „Политику” да је задовољан како се одвија програм трансплантације. Од укупног броја урађених трансплантација, међутим чак 77, 7 одсто пацијената је бубрег добило од живог даваоца, значи неког блиског сродника, а само 22, 4 одсто од кадавера, особе у стању мождане смрти.

– Било би, међутим, много боље да имамо више кадаверичних операција, јер свуда у свету деца се налазе по критеријумима испред одраслих, када је реч о добијању органа. Са пет, шест кадаверичних трансплантација бубрега током једне године ми бисмо успели да решимо проблем са новим бројем пацијената – напомиње др Крстић, примећујући да кампања „Продужи живот” није довољно агресивна. Он каже да сви медији треба да се укључе у ову акцију, као и да не телевизији спотови буду бесплатни и чешће емитовани.

Др Крстић подсећа да је трансплантациона хирургија врхунска и веома је важно да се орган са кадаверичног даваоца узме тако да се може употребити.

– У Србији имате три или четири хирурга, које можете да позовете и да овог часа изваде бубрег за пресађивање, а за јетру једва два. Узимање органа је подједнако важно као и само пресађивање, а још важније је праћење стања пацијента после операције. Зато је трансплантација тимски захват. Кад год се најави трансплантација сви желе да учествују. То је посао за 20 или 30 људи.

Професор др Мирјана Костић, шеф Одељења за дијализу и трансплантације, каже како се можда лаицима чини да број од 14 деце није велики, међутим, то је много.

– По броју деце ми се уклапамо у светску статистику, али проблем у Србији је дужина чекања на трансплантацију. У развијеним земљама то време се мери месецима – три или шест, највише до 12 месеци. Код нас је просечно време чекања деце на трансплантацију некада било више од пет година, а сада је око три године. Има болести и деце код које нажалост не може да се уради трансплантација и она су на дијализи, која је једини начин лечења. Срећни смо због свих трансплантација код деце које смо урадили у земљи или сами или уз помоћ експерата из света. Поносни смо и на резултате исхода трансплантација. Она износи 78 процената за пет година, што улази у ред најбољих светских статистика – каже др Мирјана Костић.

По статистици, деца која су чекала бубрег од живог даваоца на дијализи су просечно провела две године и месец дана, а она код којих је урађена кадаверична трансплантација чекала су на орган четири године и пет месеци.

--------------------------------------------------------------

Дечаци се опорављају

После недавних трансплантација бубрега, које су лекари Универзитетске Дечје клинике у Београду урадили уз помоћ француског стручњака професора Ксавије Мартина из Лиона, о којима је „Политика” писала, двојица оперисаних дечака се успешно опорављају. По речима професора Зорана Крстића, четворогодишњи Виктор Г. који је бубрег добио од своје баке, налази се већ на кућном лечењу. Лекари су врло задовољни како је трансплатације протекла, јер бубрег ради потпуно нормално. Бојан Б. (18) из Новог Сада је због додатних компликација на другим органима још на лечењу у болници.