Да ли закон о образовању угрожава права детета

„Мењање закона о образовању по хитном поступку је прва лоша ствар по образовање. А брзина којом је од усвајања у Влади (30. јуна) Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања стигао у скупштинску процедуру (5. јула) незапамћена је ” заједнички је став заштитника грађана и Националног просветног савета (НПС). У датом року обе институције нису стигле да доставе надлежнима примедбе о предложеним корекцијама прописа. Надају се да ће на крајњи исход хитног поступка утицати кроз посланичке амандмане.

Изменама је предложено да се законом пропише обавеза и ученика и родитеља, односно старатеља да благовремено правдају изостанке. НПС пита шта значи благовремено.

– Треба да буде утврђен рок и да се уместо речи „благовремено” у закону нађе „у року од седам дана од дана повратка ученика у школу”. У вези са изостајањем ученика с наставе прописано је да ће обавеза школе бити да после 15 неоправданих писмено обавести родитеља. Треба реаговати раније, већ после пет неоправданих – навела је др Десанка Радуновић, председница НПС-а, негодујући „што се ставови Савета који је основала Народна скупштина стално игноришу”.

Заштитник грађана, као институција, нема притужбе на вођење дисциплинског поступка према детету како је одређено законом из 2009. године.

– Изгледа да у школама нису способни да воде такав поступак, што је њихов проблем. По закону сада имају лиценциране секретаре – па нека науче. Не смемо сметнути с ума да није школа ту због наставника него због деце. Проблем је што се по новом скраћују рокови дисциплинских поступака против запослених, а према ђацима мора да се води дисциплински поступак уз давање писане изјаве! Не дозвољава се могућност да се васпитним радом реши проблем. Зашто онда постоје стручни сарадници у школама? – у даху изговара Тамара Лукшић Орландић, заменица заштитника грађана за права детета.

Осим примедби на рачун кажњавања ђака због теже повреде обавезе, омбудсман критикује и планирану промену да ученички парламент буде искључен у одлучивању о избору уџбеника.

Предлог да се за васпитно-дисциплинску меру премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност родитеља, односно старатеља, дода као обавезна и сагласност школе у коју ђак прелази, заштитник грађана сматра дискутабилним.

– Министарство мора да преузме одговорност јер основно образовање је обавезно да ако се догоди да у месец дана ниједна школа неће да да сагласност, односно да прими ђака избаченог из неке друге школе, живот тог детета ће се претворити у пакао – запажа заменица заштитника грађана за права детета.

Да измене закона неће угрозити дечја права уверен је Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

– Противили смо се одредби да ученици имају примерно владање иако не долазе на часове, јер редовно похађање наставе мора бити пропорционално ђачком успеху. Није неизводљиво за годину дана не направити више од 25 неоправданих. А што се спровођења васпитно-дисциплинског поступка тиче, ко год је присуствовао том чину видео је колико је ружно да дете због мало веће детињарије пролази саслушавања заједно с родитељима. Мислим да је та процедура лоша и оличење кршења дечјих и људских права – истиче Матијевић.

Актуелне измене закона о образовању су „козметичке и не задиру у суштину проблема”, став је Миодрага Протића, председника Синдиката просветних радника Војводине.

– Два кључна проблема су прескочена. Први је састав школских одбора који су званично проглашени за политичке органе управљања – а политика мора да буде искључена из образовних установа и сматра се тежом повредом радне дужности. Други је рад просветних инспектора под капом локалних самоуправа, а не под окриљем Министарства просвете. Залажући се за то искључен сам из тима који је спремао предлог о изменама и допуна образовног закона – каже Протић.

Миленија Симић Миладиновић