Херојски народ и краљ у рову

Док бугарске трупе надиру у Србију, масакрирају целу цивилну популацију и пале градове и села, српски војници узвраћају с бесом. И не само они. Цела цивилна популација је устала да препречи пут непријатељу. Жене, деца, старци заједно са наоружаном армијом бране своја села. То је једна борба за огњиште и за живот народа. То је један херојски народ, достојан дивљења целог света.

Ово је срж чланка посвећеног храбрости српског народа који је, под насловом „Један херојски народ”, објављен у француском листу „Пти журнал” 1915. године. Исте године, у истом листу, објављен је и дужи текст под насловом „Српски краљ у рову”, посвећен Петру Првом Карађорђевићу, о коме су у то време врло афирмативно писали многи листови у Европи.

„Пти журнал” из 1915. пише о везаности краља Петра за Француску у којој се школовао после Швајцарске и где је завршио чувену војну академију у Сен-Сиру 1864. године, а 1870. придружио се Легији странаца.

„Са једним лепим жаром и љубављу према земљи која му је дала азил, млади принц је ступио у Легију странаца и понашао се храбро”, пише „Пти журнал” тврдећи да је српски суверен, који се борио под француском заставом, сачувао апсолутну оданост Француској упркос немачким сплеткама.

„Моја војна каријера почела је под француском војном заставом, колико због мојих симпатија за Француску, толико и у знак признања због војног образовања које сам добио у тој земљи”, цитира „Пти журнал” српског краља, под чијом командом су Срби тријумфовали у балканским ратовима против Турске 1912. и против Бугарске 1913.

Хвалећи његову мудрост и „диван језик којим је говорио”, лист цитира оно што је краљ Петар рекао свом сину Ђорђу 1905. године, на дан пунолетства (који се одрекао права наследства престола 1909):

„Чувај увек част и законе краљевине. Само тако ћеш задобити симпатије народа без којих посрћу тронови на овом свету. Не заборави никада да краљ мора да служи свом народу, а не народ свом краљу. Труди се да постанеш добар монарх: тада ћеш заслужити благослове твојих потчињених. Сети се да срећан суверен може постојати само у срећној држави”.

„Пти журнал” наводи да ове речи садрже оно чега се краљ Петар придржавао током своје владавине, илуструјући то тада свежим примером из Првог светског рата, када је Петар Први Карађорђевић, у новембру 1914, пре Колубарске битке, са оба своја сина сишао у ров и одржао говор исцрпљеној и уморној војсци која је после тога смогла снаге за још једну победу.

„У месецу новембру прошле године, Србија је, пред налетом Аустроугарске, била близу да подлегне. Недостајало јој је оружје, Београд је био у рукама непријатеља, неке трупе давале су знак да ће клонути. Стари краљ Петар, већ увелико болестан, прекинуо је лечење и направио преокрет. За два дана он је подигао на ноге исцрпљене, изнурене и деморализоване војнике. Наоружао их је, сишао у ров заједно са својим синовима, који су достојни свог оца, и помоћу речи које им је изговорио, они су поново били у офанзиви, показавши живост и снажно херојство”, пише „Пти журнал” одајући част и српском народу и његовом старом краљу који је кроз своје дело „тако чудесно остварио своје речи да краљ може да буде само онај ко служи своме народу”.

Г. Поповић