Резервоар мање – гориво јевтиније

Гориво у Србији би могло да појефтини само изменом процедура увоза и промета горива које су наслеђене из времена када су се бензин и дизел у Србију увозили илегално, због чега је држава била приморана да стане на пут шверцерским каналима. Први корак ка појефтињењу начинило је Министарство финансија сагласивши се с предлогом Удружења нафтних компанија Србије да увозници горива на велико могу да имају само један, а не два резервоара у коме ће царинити робу и даље је стављати у промет. То сада није пракса, тако да се промет горива беспотребно оптерећује додатним трошковима, потврђено је јуче „Политици” у овом удружењу.

Министарство финансија је дословце саопштило (у шта је наш лист имао увид) да „нема сметњи” за спровођење царинског надзора, односно да цариник може да одобри да се у простору царинског складишта смести и домаћа роба, односно она која ће се ускоро наћи на пумпама.

Да би деривати појефтинили, треба, међутим, сачекати и сагласност Министарства трговине с којим би удружење требало да разговара сутра, али и енергетике од кога је удружења затражило да (као најодговорнија за уређење тржишта деривата) преузме иницијативу на успостављању међуресорне сарадње с министарствима финансија и трговине, ради измене ове регулативе.

Свима њима предочена је, истичу у Удружењу нафтних компанија Србије, рачуница за колико би променом досадашње праксе дошло до смањења трошкова прометника, чиме би се створили услови за појефтињење горива и у малопродаји. С обзиром на то да цене горива на тржишту Србије нису контролисане, смањење трошкова пословања, у овим условима, прометници не могу да задржа за себе, јер би тиме директно умањили своју конкурентност.

Пракса сада налаже да увозници имају два одвојена складишта –царинско и комерцијално, што је, сматрају у удружењу, беспотребно. Због тога је и затражено мишљење надлежних да се јавно каже да ли је забрањено продавати гориво на велико директно из царинског складишта. Јер, практично свако онај ко увози гориво сваки пут мора да плати узорковање горива и на царинском и на комерцијалном складишту. С тим што уколико из другог комерцијалног складишта повлачи накнадно нове количине већ узоркованог горива које је плаћено, поново плаћа контролу квалитета.

У удружењу објашњавају да би укидање ове праксе омогућило рационално коришћење складишних капацитета, смањило трошкове

манипулације и вишеструких анализа квалитета, а што би директно утицало на смањење трошкова који беспотребно поскупљују гориво. При том, тврде у овом удружењу, не би постојао ни најмањи ризик од шверца горива, јер се ради о роби јасно дефинисаног и већ претходно контролисаног и уређеног квалитета, а била би на сигуран начин обезбеђена и наплата фискалних обавеза.

Удружење нафтних компанија Србије је, како кажу, указало и на негативне ефекте примене правилника који прописује под којим условима се и увози и продаје течни нафтни гас за који је потребно имати резервоар капацитета од око 3.000 кубика, инсистирајући да се задржи садашњи капацитет од 1.00 кубика. Повећање капацитета резервоара може довести до несташице овог погонског горива (који је упола јефтинији од бензина и дизела), али и дискриминације, односно искључивања из посла великог броја прометника.

С обзиром на то колико је тржиште Србије, овакви прописи су сувисли, јер обавезују произвођаче и прометнике на инвестицију од око два милиона евра за сваких 1.000 кубика складишта. Осим тога, поседовање тако великих резервоара капацитета 3.000 кубика не постоји ни у једној земљи Европске уније, или региона, упозоравају из удружења.

Ј. Петровић