Нова кућа на сигурном

ВАЉЕВО – У најновијем "пакету" трајног збрињавања породица којима су пролетос клизишта буквално прогутала куће и окућнице, нашло се и домаћинство Идрија Вилдана (1955) из ваљевског села Горње Грабовице. Захваљујући помоћи Општине Ваљево и Владе Србије његова седмочлана породица после деветомесечног тискања у хладном контејнеру пре неки дан се уселила у нову кућу од 158 квадрата, уз то добивши и окућницу од хектар и 70 ари.
Пошто су му др Јован Томић, председник, и Зоран Илић, потпредседник Општине Ваљево, уручили кључеве, што од усхићења што од изненађења, Идри је напросто занемео. Овлажених очију само је могао да каже хвала. Блокада је потрајала све док у наручје није узео унуке Марјану и Сузану. Посебно двоипогодишњу Марјану која је, како рече, придржавајући се уз метални контејнер направила прве кораке а потом и проходала.

– Када се 23. марта земља покренула за неколико сати изгубио сам све што сам целог живота стварао. Кућа и шест помоћних објеката, штала и остава, напросто су пропали као у какав бездан. На почетку сам казао себи и породици – добро је што нико није страдао, али и убрзо се запитао од чега и како после свега да се прехрани седморо уста. Добили смо кућу о којој смо само могли да сањамо као и окућницу која ће нас хранити – прича усхићеним гласом Идри Вилдан чија се породица доселила у ваљевски крај још 1957. године када га је мајка из Гостивара донела као седамнаестомесечну бебу. Са супругом Олгом, сином Сашом, снахом Драганом и кћерком Дритом бави се пољопривредом а сточарство је на првом месту. Поред расних оваца и коза гаји и свиње а два коња увек су спремна да повуку гумарабу ради сопствених али и услужних послова.

Идри нас је позвао да погледамо и остатке старе куће која се на непун километар налази од нове. Слика коју смо затекли, благо речено, била је застрашујућа. Из утробе земље као сабласт вирили су остаци куће која је потонула до крова. Упозорио нас је да не прилазимо сувише близу, јер земља још "ради". И заиста, повремено се могло чути пуцкетање које је долазило испод потонуле хрпе грађевинског материјала.

– Сви се добро сећате какав је био март месец. И тих кишовитих и хладних дана када сам остао без куће направио сам најлонску чергу не знајући данима коме да се обратим за помоћ. У појединим моментима шћућурени испод најлона ухватили бисмо се за главу и сви одреда почели да плачемо. Али, оно што ја нисам знао знали су људи из Општине који су ми допремили метални контејнер. Тих дана клизишта су у ваљевском крају и целој Србији унесрећила на стотине домаћинстава, али из моје општине су видели да сам ја претрпео највећу штету. Никоме није сметало што сам Албанац, већ су ме међу првима ставили на списак за помоћ и трајно збрињавање. Ја сам човек радник и пољопривредник и политика ме никада није занимала и ово што ћу после свега рећи није никаква парола: Србија је земља хуманих и племенитих људи и највишег облика демократије, колико ја разумем, шта је демократија – вели човек који је за кратко време прешао пут од пакла до раја уз то још не верујући да се тако нешто баш њему догађа.

-----------------------------------------------------------

"Нудили" помоћ

И поред бројних угрожених домаћинстава од помахниталих клизишта у ваљевском крају поједине од домаћих телевизијских кућа, које "држе" до високог професионализма, управо су за сликање "истиповале" породицу Идрија Вилдана.

– Дошли су док смо били смештени у контејнеру и по највећој киши уз наговарање да се сви постројимо и оспемо дрвље и камење на Општину и државу како ништа не чини да нам помогне. Чак су ми дали цедуљицу са текстом који су они написали коју сам у бесу поцепао и казао им да је срамота да скупљају некакве поене на мојој несрећи – прича Идри при том додајући да се једног дана пред контејнером појавила и једна телевизијска екипа тврдећи за себе да су дописништво Саудијске ТВ Ал џазире из овог дела Европе. И њих је, вели, најурио иако су за снимање прилога о њиховој несрећи нудили прикупљање помоћи.