Стихови у боји

Књигa песама Ђачко доба Милована Витезовића, са изузетним сликама, акварелима Радомира Стевића Раса, недавно је опет фототипски објављенa. Када је први пут угледала светлост дана 1977. године није било значајнијег листа или ревије у тадашњој Југославији који није донео приказ ове књиге, док су ревије за Расове слике одвајале и по неколико страна. Тираж од шест хиљада примерака поновљен је после само два месеца. У Културном додатку „Политике” о књизи је писао надахнуто Влада Булатовић Виб, у „Борби” се о књизи распевао Мома Димић, Љубомир Симовић је написао приказ и изабрао песму за своју тадашњу емисију на програму Радио-Београда, Перо Зубац је представљао у Недељном поподневу ЈРТ... Арсен Дедић је неколико песама изабрао из књиге и компоновао, Када сретнем деву бајну постала је хит. Забавни програм РТБ је направио емисију „Шансона једне књиге”, у којој су песме певали Горица Поповић, Бора Ђорђевић, Биљана Крстић и Снежана Јандрлић, а учествовале су групе „Сунцокрети”, „С времена на време”, „Влада и Бајка”... Сада већ легендарна драмска група Бате Миладиновића направила је представу, у њој су се први пут представили Жарко Лаушевић, Соња Савић, Светислав Гонцић, Оливера Јежина и други. Витезовић и Стевић су дали десетине интервјуа и стотине изјава. На такмичењима младих рецитатора Србије стотине младих људи рецитовале су стихове из ове књиге, а међу њима и сада чувени филмски редитељ Предраг Гага Антонијевић.

– Није било тог писца који није желео да сарађује са Радомиром Стевићем Расом. После руком писане библиофилске књиге Почетак буне на дахије у десет примерака, урадио је исто библиофилско издање Бећковићеве Вере Павладољске и изашао на глас највећег креативца књиге– каже Милован Витезовић који је са Расом пријатељевао од 1966. године, када га је сликар подржао после забране кабареа Резервни осмех за радничку класу.

– Он је био чудесан. Као сликар најбоље се сналазио у акварелима. Чини ми се да је био човек дуге. Тако су га боје хтеле. Све га је хтело чега се дотакао, од великог поштоваоца књига које је опремао као реликвије, да по њему буду препознатљиве, преко сликарског и графичког опуса до великог поштоваоца позоришта и утемељитеља Театра националне драме. Његова Расова азбука, која је била представљена великом изложбом у УЛУСУ, најтемељније је и најдаровитије графичко обликовање ћирилице. Многе државне повеље писане су његовом руком и његовом азбуком. Повеље о Вуковој награди, о Златном беочугу и Златној значки и данас се додељују као графички отисци. Светски писац и нобеловац Вилијам Саројан био је толико задивљен његовим опремама књига и његовим сликарским умећем да је одлазећи из Београда рекао како му је Рас највећи утисак из Југославије–сведочи Милован Витезовић.

Рас је за књигу направио целу изложбу. Оригинали су великог формата, углавном 100 са80, у књизи их је укупно 25. После изласка књиге Ђачко доба одржано је неколико изложаба ових слика (у књизи их је укупно 25, оригинали су великог формата, углавном 100 са 80) не само у Србији него и у Словенији. Захваљујући Радомиру Стевићу, који би ове године напунио 80 година, на доприносу популарности Ђачког доба песник Витезовић наглашава да верује у романтизам данашњих генерација младих људи.

– Верујем у романтизам данашњих генерација младих људи. Ове песме кореспондирају са мојим романом Лајање на звезде, који је имао до сада више од тридесет издања и који је, судећи по Фејсбуку, култни наслов младих људи са неколико стотина хиљада фанова, па очекујем да моја нада није залудна – каже песник.