Нада из Сената

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У сада већ грозничавој трци са временом да се постигне компромис који би спречио да, 2. августа, Америка банкротира, група сенатора из обе партије изнела је нови предлог за превазилажење буџетске кризе, који је оцењен као могућа формула за расплет.

Могућа јесте – подржала су је 43 од 100 сенатора из обе партије – али дилема је колико и вероватна, са обзиром на укопане позиције конзервативаца у другом конгресном дому, чија је републиканска већина у ноћи између уторка и среде изгласала предлог закона о буџетској равнотежи и уставни амандман који владу обавезује да не троши више него што има.

Ово је додуше био само симболичан политички чин, пошто нема шанси да прође у, од демократа контролисаном, Сенату, али има и практичну вредност, као ритуал исказивања лојалности изборној бази, којој су се републиканци зарекли да ће се борити против „велике владе” која много троши.

Аутори новог плана су три демократе и три републиканца, чланови такозване шесточлане бандекомитета, који за формулом уравнотежавања буџета трага већ неколико месеци.

Предлог предвиђа да се у идућих 10 година буџетски издаци смање за 3,7 билиона (хиљада милијарди) долара, уз један билион додатних прихода тако што се не би продужавала важност пореских олакшица које је увео бивши председник Буш за богатије суграђане, оне чији су приходи већи од 250.000 долара годишње, и уз реформу неких делова пореског кодекса.

Ово последње је међутим анатема за многе републиканце који су се неким интересним групама и писано обавезали да никад неће гласати за мере којима се повећавају порези.

Председник Обама је поздравио нови предлог као начин да се изађе из политичке блокаде. „Конструктивном идејом” оценио га је и конгресмен Ерик Кантор, вођа републиканске већине у Представничком дому, али је избегао да га директно подржи.

Обама је јуче поново у Белој кући већао са конгресним лидерима из обе партије, не би ли се, сада већ у великој временској стисци, избегао сценарио који би донео ударац не само америчким финансијама, него и светској економији.„Вашингтон пост” је јуче објавио резултате великог истраживања јавног мњења које показује општи пораст неповерења према политичким институцијама, при чему су горе прошли конзервативци.

Обама је у текућем заплету у јавности оставио утисак разборитије личности од својих противника: већина анкетираних, наиме, сматра да он у већој мери брани интересе средње класе и малог бизниса од републиканаца који се доживљавају као браниоци интереса великих корпорација и финансијских институција са Волстрита.

Налази истраживања су међутим озбиљна опомена целој политичкој елити: чак 63 одсто Американаца се изјашњава да ће на изборима 2012. (уз председничке изборе, гласа се и за нове конгресмене), гласати за „нова лица”.