Само да су јединствени

Две одвојене иницијативе за оснивање "јединствених" удружења издавача у Србији, о чему смо писали ових дана, показале су да постоји јасна свест о томе да је јединство издавача неопходно како би преговори са државом у вези са Законом о издавачкој делатности, јединственој цени књиге, стандардима у професији и организовању манифестација књиге имали праву тежину. Два, до сада основана, удружења издавача и једна групација: Удружење издавача и књижара Србије и Црне Горе и Пословно удружење издавача и књижара СЦГ, као и Групација издавача Србије при Привредној комори Србије не могу, изгледа, да одговоре искушењима која постоје и тек предстоје у овој делатности.

После овогодишњег 51. међународног Београдског сајма књига, 32 издавача потписала су петицију због незадовољства положајем на Сајму и општим стањем у издаваштву, уједно покрећући иницијативу за оснивање новог удружења. Покретач ове идеје је Зоран Радосављевић из "Дечје књиге". Затим се, крајем прошле недеље, осамнаест највећих наших издавача окупило у Библиотеци града Београда, када је основан и Организациони одбор новог удружења, у који су изабрани Јован Зивлак, Симон Симоновић, Зоран Хамовић, Миличко Мијовић и Петар Пијановић.

Издаваштво као хазард

Прво Удружење издавача и књижара Југославије, које је основано 1954. године, било је оснивач Међународног београдског сајма књига, и организовало га је све до такозваног "миленијумског" сајма 2001. године. Ово старо удружење издавача и књижара 1972. године је изборило место за Београдски сајам књига у међународном календару сајмова, када је примљено у ИПА – Међународни савез издавача чије је седиште у Женеви. Ако се погледа опширна документација активности Удружења издавача и књижара Југославије, може се видети да је на пример 1974. године покренуло иницијативу о постизању Друштвеног договора о књизи, документ којим би била регулисана сва значајна питања везана за издавачку делатност. Исте године саопштен је и податак да је у то време ово удружење објављивало по десет хиљада наслова годишње, а да су били развијени нови, јаки, издавачки центри у свим републикама тадашње државе, да је модернизована књижарска делатност и продаја књига.

Није незанимљиво присетити се да су 1981. године издавачи учествовали на Сајму књига за децу у Болоњи, Сајму у Франкфурту, на изложби књига у Валети (Малта), Фестивалу књига у Ници, сајмовима књига у Варшави, Москви и у Буенос Ајресу. Али, пошто су у издаваштву увек постојали проблеми, 1986. године издавачи су се жалили на високе производне трошкове и цене хартије, лоше кредитне услове и рђав положај библиотека, тако да су оценили да је "бављење издавачком делатношћу – хазард". Године 1992. Удружење издавача и књижара Југославије покренуло је библиотеку "Ремек-дела" у којој је као прва књига објављена Андрићева "Проклета авлија", поводом сто година од рођења великог писца.

Духовита предострожност

Пословно удружење издавача и књижара Србије основано је 2000. године, после Београдског сајма књига; за председника његове Скупштине изабран је тада Петар Живадиновић ("Паидеја"), Предраг Марковић ("Стубови културе") изабран је за председника Управног одбора, а извршни директор био је Бранислав Гојковић ("Плато"). Пословно удружење замерало је оном старом да се од организатора и Београдског сајма књига претворило у препродавца изложбеног простора. Један од првих задатака новооснованог удружења требало је да буде подношење захтева за измене Закона о издавачкој делатности и успостављање контакта са сродним удружењима у свету, како би се наша култура што боље представила у свету. Исти захтеви, међутим, намећу се и данас двема новим иницијативама издавача.

Поводом организовања миленијумског Међународног београдског сајма 2001. године два поменута удружења била су у великој неслози, а када је организација те и наредне године припала Пословном удружењу, по одлуци Министарства културе и Секретаријата за културу, старо удружење је такав поступак оценило као грубо мешање политике у културу и отимање традиционалне организације. Ипак, нису прошле ни две године, а Пословно удружење издавача и књижара СЦГ нашло се пред саморастурањем. За сада, као и Удружење издавача и књижара СЦГ, и тек годину дана постојећа Групација издавача при Привредној комори Србије, постоји само формално.

Сви издавачи сложни су сада у томе да је стање у овој области неуређено, да је без новог закона немогуће увести било какве критеријуме и да је организација следећег сајма књига неизвесна због приватизације предузећа Београдски сајам. Међутим, постоје две иницијативе за обнављање старе традиције, односно, оснивање нових удружења, а обема је први критеријум јединство издавача и усаглашавање око јединственог и доброг Статута удружења. Јасно је да ће преовладати она која која привуче више великих издавача, и која са државом успостави успешан дијалог. Уз сву обазривост да не буду поновљени стари неспоразуми, можда због духовите предострожности треба имати на уму један корисни афоризам Љубодрага Стојадиновића: "Нама не требају непријатељи, само треба увести нас у наше редове".