Дух балканског пустолова

Као што се младост никада не враћа, тако се ни снови не враћају..., речи су које су, поред осталих, јуче, као и претходних дана у „две смене”одзвањале Позориштем на Теразијама у Београду које свакодневно има дупле пробе нове музичке драме „Грк Зорба” рађене према мотивима романа Никоса Казанцакиса, у режији Михаила Вукобратовића. Премијера је у петак увече, 29. јула на фестивалу Град театар у Будви који је копродуцент представе, београдска почетком октобра на сцени Позоришта на Теразијама.

„Грк Зорба” је заснован на драматуршком предлошку Предрага Перишића, текстове песама потписао је Слободан Обрадовић. Аранжер и диригент је Војкан Борисављевић, костимограф Емилија Ковачевић, сценограф Магдалена Влајић, а кореограф Снежана Заблаћански.

Дело је, да подсетимо, посвећено необичном јунаку Зорби, бурном животу овог пустолова који на свој начин трага за смислом живота. У вртлогу званом Зорба нашао се пре свих млади Енглез Џејсон који у постојбини својих предака, на Криту, намерава да оживи угашени породични рудник...

На сцени већ дуже време пратимо дијалог Грка Зорбе кога тумачи Десимир Станојевић и Џејсона којег игра Слободан Стефановић. Накратко им се прикључује Мадам Беатрис коју игра Љиљана Стјепановић. Да поменемо и друге протагонисте: Јелена Јовичић тумачи Марију, Владан Савић Кироса, Данијел Корша Ставроса. Ту су и Милан Антонић, Весна Паштровић и Марина Алексић.

– Деско, Деско... Текст, текст...! Кад буде сигуран биће све у реду, добацује Миша Вукобратовић неуморном Станојевићу који се већ други пут враћа да понови речи: „Жичара, газда, страшна је ствар. Ти седиш, она ради све. Од врха до подножја стабло по стабло спушта се. Пара на пару слаже се. Расте полако бизнис наш, пуни смо пара ти и ја...”

Атмосфера у сали зачуђујуће мирна. Пратимо већ годинама рад Позоришта на Теразијама и пробе директора и редитеља Мише Вукобратовића. Као да не верујемо својим очима и ушима: Вукобратовић је смирен. Нема нервозе, повишених тонова, оштрих коментара које смо затицали на пробама претходних представа. И гласно закључујемо: посао је практично готов.

– Ма није ни близу готов. Морамо још да брусимо, дорађујемо сцене! Било је, наравно, и овде бурних и бучних фаза, али ми се чини да смо пронашли кључ како да прочитамо „Грка Зорбу”. Потпуно другачије него што је, иначе, рађено и на филму и у позоришту до сада. Да пронађемо тај балканско-медитерански кључ, да га уведемо у наше оквире, да покушамо, пробамо да прикажемо дух балканског пустолова. Ето, то је мени било провокативно, објашњава нам Вукобратовић и окреће се да покаже глумцима како да држе чашу са вином, јер, подвлачи: чаша са вином се не држи исто као када је у њој, рецимо, коњак.

– Када је реч о музичким представама неопходна је висока концентрација, високи тренинг јер се мора играти лако и почетак и крај. Глумци морају бити уиграни да је свеједно које сцене изводе јер долази до физичког замора који је природан. У супротном се губи концентрација, темпо, ритам... – наглашава Вукобратовић.

Готово комплетан ансамбл Позоришта на Теразијама ангажован је на поменутој представи „Грк Зорба” без иједног гостујућег уметника. Ту су и хор, и балет и оркестар. И сви они, пун аутобус, крећу већ у понедељак у преподневним сатима за Будву, где ћенаставити са пробама све до премијере.

– Да почнем са реченицом из комада: „Видео сам много жена али овакву нисам скоро”. Четири деценије се бавим овим послом и овако захтевну улогу нисам радио. „Грк Зорба” је нешто што сам целог живота чекао. На жалост или на срећу та улога се не игра док си млад глумац, већ тек када дођеш у одређене године. И тако су се некако поклопиле све коцкице – каже задихани Десимир Станојевић.

Преподневна проба је завршена. Следи краћа пауза, па прва костимска проба. У међувремену треба испробати костиме, нашминкати се, ставити перике...

– Ух, много је посла! Ово ми је једна од најзахтевнијих улога. Играм газду, односно Џејсона. Човека који се баш не сналази на Криту. У питању је Енглез, са типичним енглеским особинама. Овде морате пуно да сте у интроспекцији и пуно у себи, јер се не зна превише о Џејсону. Зато мора све да се види. То је уједно и најтежи задатак за глумца. Борим се, чупам како знам и умем – искрен је Слободан Стефановић.

И док је поменути глумачки тандем готово све време на сцени, у гардероби седи Владан Савић. Чита новине и чека да га позову да проба своју сцену.

– Играм Кироса, газду села који држи све конце у својим рукама. Мој јунак се јако радује када се појави Енглез мислећи да ће баш он да донесе просперитет селу отворивши рудник у којем ће сељани моћи да раде. Међутим све се то другачије заврши, уосталом као и у животу – каже Савић.

Присуствовали смо једној лепој, емотивној, узбудљивој проби представе „Грк Зорба”. Уживали у прелепој музици која нас је асоцирала на море, таласе, галебове. Надамо се да ће тако бити и на премијери представе која ће свој сценски живот започети крајем следеће седмице.