Лопов се крије у „правосудној рупи”

Жртва доказане тортуре и мучења у полицијској станици Вршац, Данијел Стојановић (21) из Ковина, незапослен, стекао је велику медијску пажњу после објављивања снимка на „Јутјубу” али и следом даљег догађања постао је свакодневна тема медија а уз њих и НВО организација, тужилаштва, МУП-а, полицијских синдикалаца као и самог министра Ивице Дачића. Иако је министру пред ТВ камерама дао реч да се више неће бавити криминалом и да ће постати бољи човек, после неколико дана Стојановић је прекршио реч и вратио се послу који изгледа једино зна да ради. Против њега је досад, што као малолетника, што пунолетног, поднето око 40 кривичних пријава, махом због провала и крађа.

Полицајци са снимка из Полицијске станице у Вршцу, на коме се види како га два полицајца Александар Адамов и Бојан Бисерчић малтретирају одмах су ухапшени и одређен им је притвор, а њихова колегиница која је начинила снимак је суспендована.

Тек два дана после сусрета са министром, на једној бензинској пумпи у Ковину Данијел је „заборавио” да плати „милка” чоколаде вредне 300 динара. Раднице су ово уочиле так када је требало да предају пазар, видевши да недостаје део зараде. Како у објекту постоји надзор, на снимку се могао видети Данијел Стојановић, како узима чоколаде и одлази из објекта. Наш народ би ово назвао крађом, али се ово у српском правосуђу третира као неплаћање рачуна.

Опет је на „Јутјубу” освануо снимак на којем се види како краде чоколадице на бензинској пумпи, а само после неколико дана ухапшен је приликом крађе новца из камиона украјинског возача, опет на пумпи, НИС НАП у Ковину, а улов му је био стотину евра. Украдени новац је уз помоћ невенчане жене сакрио у пеленама њиховог 15-месечног детета. Тужилаштво је због ове крађе поднело пријаву „редовним путем”.

И пре три дана, трећа, највећа, крађа била је када је у Карађорђевој улици у Ваљевувласник куће ухватио њега и компањона док су покушавали да украду женску торбу из дневне собе у коју су ушли кроз незакључана врата. Власник куће, у чијем је приземљу кафић „Корнер” са све уловом их је истерао у „аут” и позвао полицију која је Данијелу и компањону одредила полицијски притвор од 48 сати. Данас ће их полицајци предати тужилаштву али нема велике дилеме око исхода. Полиција истражује да ли њих двојица стоје иза неких нових провала у том граду.

И ништа ту не би имало да се дода или одузме, да две околности не упадају у очи.

Прво, сва ова три потоња Данијелова „греха” медијима је дојавио Синдикат полиције Србије, циркуларним саопштењима а не информативна служба МУП-а како је то уобичајено и уходано. Из тога може да се закључи да су „синдикалци” колегијално решили да „хајком” на Данијела докажу две ствари – прво, да он није „цвећка” и жртва тек тако, и да оно брутално шутирање са снимка има своје оправдање. Друго, да се министар Дачић болећиво „залетео” када му се извинио а да они (полицајци, сви) муку муче са тако дрским делинквентима, а правосудни органи их пуштају да даље вршљају. Не схвата ни министар ни тужиоци како они тешко раде па и васпитни волеј може да се разуме у том контексту. И на први поглед, медији „поведени” играју по тој „музици”.

Друга околност је што се у Данијеловом случају у сва три хватања ради о такозваном делу ситне крађе јер вредност украдене робе није прелазила 15.000 динара преко које суме се (гле нонсенса) гони по дужности. Испод 15.000 динара, приватни оштећени мора сам да гони починиоца, приватном тужбом. Тако пише у кривичном законику и ту нема дилеме, а неколико београдских адвоката кажу нам да је то само једна у низу „правосудних рупа”.

Да је Данијел, крадући чоколаду или сто евра из кабине камиона, одгурнуо власника робе, насрнуо или га ударио онда је то већ додатна квалификација под општим именом „на посебно дрзак начин” па би иза тога залегао државни орган, овако не. Јаснији пример би био начин крађе у самоуслузи. Ако починилац напуни џепове робом до 14.999 динара и буде ухваћен на излазу а не пружа отпор, тада продавац сам мора да се бакће са пријавом и да га гони, ако хоће и има стрпљења, преко суда.

Овај Данијелов упад у кућу у Ваљеву „мирише” да би могао да га коначно задржи иза решетака, али и ту је ствар појединачне процене и квалификације, јер га је сам власник спречио у неделу тако да се не зна са сигурношћу шта би он то украо да је кренуо са робом напоље.

Без много филозофирања, правосуђе мора да се што пре реформише. Мора и друштвена свест појединаца и група које „скачу” у одбрану или напад, да буде аргументована.

Конкретно, полицајци који су тукли Данијела Стојановића треба да одговарају, али и да се Данијел не крије иза министра, него и да он добије заслужено – јер је дрзак. На крају и да медији не „навијају” него да указују.