У „хладни рат” због Магнитског

Политика „ресетовања” коју су у протеклим годинама са толико жара промовисали председници САД и Руске Федерације, Барак Обама Дмитриј Медведев, нашла се пред новом препреком. Овај пут, запело је на „случају Магнитског”, трагичној судбини руског адвоката преминулог у једном московском затвору.

У Вашингтону су одлучили да свим државним званичницима у РФ који, по њиховом мишљењу, имају било какве везе са трагедијом Магнитског, а таквих је око 60, једноставно, онемогуће улаз у САД. Такође и да им, успут, блокирају рачуне у америчким банкама.

Реакција која је уследила из Москве, најблаже речено – жестока је. Чују се позиви на реципроцитет, на прекид сарадње по нуклеарном програму Ирана, забрану транспорта америчког наоружања преко територије РФ ка Авганистану… Све више је и гласова који се залажу за замрзавање руско-америчке политике „ресетовања”.

„То није ништа друго до провокација која, нажалост, има пуну подршку у највишим круговима власти на Западу, а пре свега у САД”, изјавио је Леонид Слуцкиј, заменик председавајућег Комитета за међународне односе Државне думе Русије. „Уосталом овакво решење донето је без сагласности Конгреса, чиме је нарушена правна пракса у САД.”

Подсетимо, Сергеј Магнитски, правник по струци, запослен у финансијском фонду „Ермитаж кепитал менаџмент”, умро је новембра 2009. у једном московском затвору. Званично, услед срчаног удара. У тренутку смрти имао је 37 година, а у тамници се нашао под оптужбом за утају пореза.

Случај Магнитског одјекнуо је у руској јавности, па и преко границе. За његову смрт оптужени су лекари, али и припадници тајних служби. Да у свему има много тога нејасног, сведочи и чињеница да је, тим поводом, у руској Федералној служби безбедности подељено више отказа. Ипак, детаљнија истрага је – изостала.

Мада нико у САД, званично, не пориче кривицу Магнитског, већ сама чињеница да је дотични преминуо на горе поменути начин дала је тамошњим борцима за људска права материјала да се, по ко зна који пут, позабаве руским политичким приликама. Али и да оптуже Москву да није много одмакла од совјетске праксе гушења људских права, притисака на опозицију, па чак и фалсификовања изборних резултата.

Ден Бартон, припадник Републиканске странке и члан Конгреса, говорећи о поштовању људских права, пореди Русију са Белорусијом: „У обе земље су на власти ауторитарни режими, крше се закони, цвета корупција, фалсификују се изборни резултати, а САД су дужне да ставе до знања да тако нешто – неће трпети.”

Разбуктавање овог „малог хладног рата” дефинитивно ће се одразити на односе Вашингтона и Москве. Колико, остаје да се види. У том смислу свакако треба имати у виду да, и у САД и у Русији, у наредној години предстоје председнички избори, а да ни Обама ни Медведев не могу са сигурношћу да кажу да ће задржати садашње позиције.

Обами ствари не иду у прилог ни на домаћем (тешка финансијска криза већ извесно време тресе темеље САД), ни на међународном терену (траљави резултати у Авганистану, Ираку,Либији…) Са друге стране, Медведев током досадашњег (трогодишњег) председниковања није успео да се извуче испод сенке свог претходника Владимира Путина, и као самостални кандидат сигурно не би могао много да очекује од наредних избора.

Оно што су двојица шефова две најмоћније државе успели да постигну већ је поменуто „ресетовање” у сфери војних, посебно ракетних интереса. Али то свакако није довољно, и лако је подложно манипулацијама од стране њихових политичких противника. Управо стога „случај Магнитског” многи посматрају као увод у предизборне обрачуне са обе стране Пацифика. Да је, вероватно, тако, сведочи чињеница да се европски партнери обе стране пажљиво чувају да буду увучени у овај неспоразум.

Ни „тврд” став Вашингтона, ни жестока реторика Москве не могу да донесу никакву корист двема странама, али зато могу опасно да угрозе процес „ресетовања”. А то би, у суштини добре, руско-америчке односе могло да врати на праг некадашњег „хладног рата”, став је трезвенијих аналитичара.

-------------------------------------------------------

Чека се потврда санкција

Москва – Русија још није званично реаговала на вест о увођењу забране уласка у САД њеним званичницима, који се доводе у везу са наводним убиством адвоката Сергеја Магницког. У Министарству иностраних послова и Државној думи сматрају, како преноси лист „Комерсант”, да би одговор Русије био преурањен, јер Стејт департмент још није званично потврдио изрицање санкција.