За реституцију две милијарде евра

Нацрт закона о враћања имовине и обештећења, који предвиђа натуралну и новчану накнаду за национализовану имовину после 9. марта 1945, усвојен је јуче на ванредној седници Одбора за привреду и финансије Владе Србије.

Србија ће усвајањем овог закона, вероватно у септембру, исправити велику неправду која је учињена после Другог светског рата, али и, како је на конференције за медије рекао потпредседник Владе Божидар Ђелић, испунити битан услов за стицање кандидата за чланство у Европској унији.

– Руководили смо се с три кључна принципа – исправити неправду учињену многим породицама из идеолошких разлога, не правити нове неправде и ускладити закон с расположивим државним средствима, а да не угрожава финансијску стабилност земље – објаснио је Ђелић.

Приоритет ће бити враћање имовине у натури, а уколико то не буде могуће, држава ће обештећење исплатити кроз обвезнице. Колико имовине може да буде враћено у изворном облику знаће се тек после подношења пријава.

– Ако постоји закупац потраживане имовине он ће имати две године прелазног периода за коришћење имовине уз ренту, док ће рок за пољопривредно земљиште бити три године – казао је Ђелић.

У земљама у окружењу само је 30 одсто имовине враћено, односно за толико процената су подносиоци захтева доказали власништво. Од тога је пола враћено у натури, а пола је новчано обештећено.

Ђелић је највио да ће држава до краја 2014. године посебним законом регулисати издавање, промет и коришћење обвезница. А од 2015. емитоваће државне обвезнице вредности 200 милијарди динара, односно две милијарде евра, с роком исплате од 20 година. Оне ће бити индексиране у динарима са укалкулисаном инфлацијом или по моделу старе девизне штедње бити везане за евро. Бивши власници ће у новцу добити 10 одсто основице обештећења, док ће примаоци социјалне помоћи добити аконтације до 50 одсто.

–Србија на рачуну има 130 милиона евра од приватизација и то ће бити искоришћено за исплату аконтација, а максималан износ биће до 10.000 евра – казао је Ђелић.

На констатацију новинара да би боље могли да прођу власници имовине којима ће она бити враћена у изворном облику, потпредседник владе је рекао да се унапред не зна ко ће боље проће.

– Трудимо се да у максималном износу расположивих средстава исправимо ову неправду– рекао је Ђелић.

Он очекује да ће се најавише расправљати о предлогу у Нацрту закона по ком није предвиђена замена имовине, односно враћање друге непокретности, уколико физички не може да буде враћена одузета имовина.

– Замена може да направи нове неправде, подложна је корупцији и држава у овом моменту не располаже имовином која може бити замена одузетој. Већина земаља, која је овај процес спровела, није имала супституцију као опцију – објаснио је Ђелић.

Он је рекао да ће и Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама, који предвиђа замену имовине, бити коригован. Односно ова опција биће укинута како се не би доводила у питање равноправност ова два закона. Од почетка примене Закона о враћању имовине црквама, према његовим речима, није урађена ниједна супституција.

Предмет враћања су покретна и непокретна имовина, али и предузећа. Јавна предузећа ће морати такође да се одрекну имовине коју не користе, ако је стари власници потражују. Али дворски комплекс, зграде у којима се налазе битне државне институције, музеји и амбасаде неће моћи да буду враћени. До усвајања закона биће забрањено отуђивање национализоване имовине која је у државном власништву.

Ђелић је казао да ће они који потражују имовину, којих је према проценама око 150.000, имати две године да поднесу захтев за повраћај имовине.

– Наследници ће уз пријаву, којом доказују да су власници морати да поднесу и нова решења о оставинској расправи с обзиром на то да је имовина коју потражују била у власништву државе, те нису ни могли да је деле – објаснио је Ђелић и додао да ће поступке водити Дирекција за реституцију.

М. Авакумовић