Za restituciju dve milijarde evra

Nacrt zakona o vraćanja imovine i obeštećenja, koji predviđa naturalnu i novčanu naknadu za nacionalizovanu imovinu posle 9. marta 1945, usvojen je juče na vanrednoj sednici Odbora za privredu i finansije Vlade Srbije.

Srbija će usvajanjem ovog zakona, verovatno u septembru, ispraviti veliku nepravdu koja je učinjena posle Drugog svetskog rata, ali i, kako je na konferencije za medije rekao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ispuniti bitan uslov za sticanje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

– Rukovodili smo se s tri ključna principa – ispraviti nepravdu učinjenu mnogim porodicama iz ideoloških razloga, ne praviti nove nepravde i uskladiti zakon s raspoloživim državnim sredstvima, a da ne ugrožava finansijsku stabilnost zemlje – objasnio je Đelić.

Prioritet će biti vraćanje imovine u naturi, a ukoliko to ne bude moguće, država će obeštećenje isplatiti kroz obveznice. Koliko imovine može da bude vraćeno u izvornom obliku znaće se tek posle podnošenja prijava.

– Ako postoji zakupac potraživane imovine on će imati dve godine prelaznog perioda za korišćenje imovine uz rentu, dok će rok za poljoprivredno zemljište biti tri godine – kazao je Đelić.

U zemljama u okruženju samo je 30 odsto imovine vraćeno, odnosno za toliko procenata su podnosioci zahteva dokazali vlasništvo. Od toga je pola vraćeno u naturi, a pola je novčano obeštećeno.

Đelić je najvio da će država do kraja 2014. godine posebnim zakonom regulisati izdavanje, promet i korišćenje obveznica. A od 2015. emitovaće državne obveznice vrednosti 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra, s rokom isplate od 20 godina. One će biti indeksirane u dinarima sa ukalkulisanom inflacijom ili po modelu stare devizne štednje biti vezane za evro. Bivši vlasnici će u novcu dobiti 10 odsto osnovice obeštećenja, dok će primaoci socijalne pomoći dobiti akontacije do 50 odsto.

–Srbija na računu ima 130 miliona evra od privatizacija i to će biti iskorišćeno za isplatu akontacija, a maksimalan iznos biće do 10.000 evra – kazao je Đelić.

Na konstataciju novinara da bi bolje mogli da prođu vlasnici imovine kojima će ona biti vraćena u izvornom obliku, potpredsednik vlade je rekao da se unapred ne zna ko će bolje proće.

– Trudimo se da u maksimalnom iznosu raspoloživih sredstava ispravimo ovu nepravdu– rekao je Đelić.

On očekuje da će se najaviše raspravljati o predlogu u Nacrtu zakona po kom nije predviđena zamena imovine, odnosno vraćanje druge nepokretnosti, ukoliko fizički ne može da bude vraćena oduzeta imovina.

– Zamena može da napravi nove nepravde, podložna je korupciji i država u ovom momentu ne raspolaže imovinom koja može biti zamena oduzetoj. Većina zemalja, koja je ovaj proces sprovela, nije imala supstituciju kao opciju – objasnio je Đelić.

On je rekao da će i Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji predviđa zamenu imovine, biti korigovan. Odnosno ova opcija biće ukinuta kako se ne bi dovodila u pitanje ravnopravnost ova dva zakona. Od početka primene Zakona o vraćanju imovine crkvama, prema njegovim rečima, nije urađena nijedna supstitucija.

Predmet vraćanja su pokretna i nepokretna imovina, ali i preduzeća. Javna preduzeća će morati takođe da se odreknu imovine koju ne koriste, ako je stari vlasnici potražuju. Ali dvorski kompleks, zgrade u kojima se nalaze bitne državne institucije, muzeji i ambasade neće moći da budu vraćeni. Do usvajanja zakona biće zabranjeno otuđivanje nacionalizovane imovine koja je u državnom vlasništvu.

Đelić je kazao da će oni koji potražuju imovinu, kojih je prema procenama oko 150.000, imati dve godine da podnesu zahtev za povraćaj imovine.

– Naslednici će uz prijavu, kojom dokazuju da su vlasnici morati da podnesu i nova rešenja o ostavinskoj raspravi s obzirom na to da je imovina koju potražuju bila u vlasništvu države, te nisu ni mogli da je dele – objasnio je Đelić i dodao da će postupke voditi Direkcija za restituciju.

M. Avakumović