Оде рента низ Дунав

КЛАДОВО – Нови Закон о рударству ускратиће Кладову редован годишњи приход од накнаде за коришћење добара од општег интереса у производњи електричне енергије, или ренту. Ступањем на снагу овог закона априла идуће године ова подунавска општина, на чијем подручју послује наша највећа хидроцентрала "Ђердап 1" остаће без 60 милиона динара.
То су, како је на новембарској седници Скупштине општине Кладово рекао заменик председника општине Дејан Николић, велика средства, јер чине готово четвртину годишњег општинског буџета који износи 250 милиона динара.

– То ће финансијски тешко моћи да се надокнади. Имаћемо великих тешкоћа, не у функционисању општине, већ код инвестирања у месне заједнице у дунавском приобаљу погођене изградњом ХЕ "Ђердап 1". Из Фонда ренте у прошлој и овој години за комуналне радове и инфраструктуру у десетак насеља уложено је по 20 милиона динара – нагласио је Николић.

Шеф одборничке Групе грађана "За Кладово – мој град и моје село" Синиша Стаменковић подсетио је за скупштинском говорницом да су и дан-данас на снази међународни уговори из 1962. године о градњи ХЕПС-а "Ђердап 1", а касније и ХЕ "Ђердап 2" код Кусјака који су ратификовани у Народној скупштини Румуније и код нас, као и у скупштинама општина подунавских земаља.– Још деведесетих година тадашња власт у Србији ставила је ван снаге Закон о решавању трајне егзистенције грађана, што се показало катастрофалним за људе у кладовском крају који су због изградње хидроелектране на Дунаву остали без имања, а приватизацијом фабрика, намењених њиховом запошљавању у ово време и без посла. Лошом приватизацијом Фабрике клима-вентилационих уређаја и процесне опреме "Термовент" у Брзој Паланци на улици се нашло 380 радника. Угашен је погон зајечарског "Кристала" са 300 запослених, а не ради ни Рибарско газдинство – рекао је Стаменковић.

По његовим речима, међународни уговори подразумевају сталну накнаду штете људима који живе на овом подручју, а алтернатива за то била је управо рента, која се свуда у свету плаћа, све док постоји објекат који је изазвао трајне штете.

Са скупштинском иницијативом Кладова (потписали су је ДС и ДСС) за измену Закона о рударству се касни – мишљења је Урош Бановић, шеф одборничке групе Покрет "Снага Србије", јер је од његовог доношења у Народној скупштини прошло шест месеци.– Интересантно је да је потписник иницијативе за брисање последњег члана Закона о рударству који укида ренту Општински одбор Демократске странке Србије у Кладову, чији су посланици у Скупштини Србије са коалиционом већином управо изгласали тај закон. По мени, Војислав Коштуница би због тога могао да распусти одбор у Кладову, пошто се сада противи тој одлуци. Неспорно је да од четири капитална објекта у Борском округу, два друмска прелаза и ХЕ "Ђердап 1" и "Ђердап 2" Србија као држава има велике користи, а овдашње становништво штету. Сав отпад из слива Дунава, где живи око 80 милиона људи, стиже и таложи се у ђердапском језеру. Затрована је риба и остали живи свет у овој великој реци – напоменуо је Бановић.

Учествујући у расправи о укидању ренте новим Законом о рударству, Радован Арежина, шеф одборничке групе кладовских социјалиста, рекао је да Устав предвиђа децентрализацију, због чега ће многе обавезе са републике бити пренете на локалну самоуправу.

– Закон о ренти донет је како би се држави задао последњи ударац. Предстоји приватизација ЕПС-а, по којој ће кладовски крај постати колонија, у којој се неће поштовати међународни уговори.