Чини се…

Кинески филм "Летња палата" Лоу Јеа приказан је јуче на чак две бесплатне пројекције у оквиру Новог фестивала ауторског филма. Редитељ Лордан Зафрановић, председник жирија фестивала, званично је отворио ову филмску фешту која ће трајати до сутра увече.
Чини се да су се слегле страсти и да су сви који су били уплетени у овај, могући, међународни инцидент издали саопштења.
На конференцији за новинаре, одржаној након многобројних позива и ургирања да филм "Летња палата" не буде приказан, Дарјан Михајловић, секретар за културу града Београда, објаснио је да је реч о "вишим државним интересима", истичући да заступа ставове и Министарства за културу и Министарства иностраних послова.

Иако је на тој конференцији за новинаре међу присутнима било и представника Министарства културе, тек касније ће се сазнати да је министар Драган Којадиновић био за то да се филм прикаже, и да "цензура не постоји у Србији". У саопштењу Вука Драшковића, министра иностраних послова, које је јуче прочитано новинарима на редовној фестивалској конференцији, истиче се да министар "није знао за комуникацију представника кинеске амбасаде, његовог ресорног министарства и организатора фестивала", као и да ће "неко из Министарства иностраних послова морати да се суочи с одговорношћу за све што се десило". Министар Драшковић сматра да је представницима кинеске амбасаде требало "рећи да је ово земља у којој је уметничка слобода загарантована".

Како је све ово могло да се догоди и зашто овако гласи саопштење министра иностраних послова ако је већ Дарјан Михајловић два пута јасно нагласио да заступа ставове и Министарства иностраних послова? Чини се да комуникација те вечери није била баш најсјајнија, или се позиви нису јасно чули, јер у Дворани културног центра домет мобилних телефона није био баш најбољи. Најпре изгледа да су саветници наших министара – кад већ министри не могу све да постигну – донели ову одлуку самостално.

Чини се и да челници амбасаде Народне Републике Кине у Београду нису погледали филм, јер у њему, што потврђује већина овдашњих филмских критичара, нема ничег прејаког када је реч о реаговању државних органа на оно што се догодило на Тјенанмену. Чини се и да нема званичних докумената о забрањивању или неприказивању филма "Летња палата", а он ипак није приказан на првом планираном отварању фестивала у уторак увече.

Сада постављати питање о томе ко је крив постаје неважно, као и тврдње да су одлуке доносили појединци који су били притиснути с "виших државних нивоа", што је резултирало брзим одлукама донетим у стању напетости, па чак и нерационалног страха.

Чини се, понајвише, да кривца не треба тражити у појединцу – појединци су се, уосталом, огласили и у јавности, протестујући против неприказивања филма – иако би се то и могло, већ га треба тражити у одсуству реаговања Удружења филмских уметника, овдашњих уметника, интелектуалаца, институција културе... И, најзад, у одсуству културне политике Србије.