Čini se…

Kineski film "Letnja palata" Lou Jea prikazan je juče na čak dve besplatne projekcije u okviru Novog festivala autorskog filma. Reditelj Lordan Zafranović, predsednik žirija festivala, zvanično je otvorio ovu filmsku feštu koja će trajati do sutra uveče.
Čini se da su se slegle strasti i da su svi koji su bili upleteni u ovaj, mogući, međunarodni incident izdali saopštenja.
Na konferenciji za novinare, održanoj nakon mnogobrojnih poziva i urgiranja da film "Letnja palata" ne bude prikazan, Darjan Mihajlović, sekretar za kulturu grada Beograda, objasnio je da je reč o "višim državnim interesima", ističući da zastupa stavove i Ministarstva za kulturu i Ministarstva inostranih poslova.

Iako je na toj konferenciji za novinare među prisutnima bilo i predstavnika Ministarstva kulture, tek kasnije će se saznati da je ministar Dragan Kojadinović bio za to da se film prikaže, i da "cenzura ne postoji u Srbiji". U saopštenju Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova, koje je juče pročitano novinarima na redovnoj festivalskoj konferenciji, ističe se da ministar "nije znao za komunikaciju predstavnika kineske ambasade, njegovog resornog ministarstva i organizatora festivala", kao i da će "neko iz Ministarstva inostranih poslova morati da se suoči s odgovornošću za sve što se desilo". Ministar Drašković smatra da je predstavnicima kineske ambasade trebalo "reći da je ovo zemlja u kojoj je umetnička sloboda zagarantovana".

Kako je sve ovo moglo da se dogodi i zašto ovako glasi saopštenje ministra inostranih poslova ako je već Darjan Mihajlović dva puta jasno naglasio da zastupa stavove i Ministarstva inostranih poslova? Čini se da komunikacija te večeri nije bila baš najsjajnija, ili se pozivi nisu jasno čuli, jer u Dvorani kulturnog centra domet mobilnih telefona nije bio baš najbolji. Najpre izgleda da su savetnici naših ministara – kad već ministri ne mogu sve da postignu – doneli ovu odluku samostalno.

Čini se i da čelnici ambasade Narodne Republike Kine u Beogradu nisu pogledali film, jer u njemu, što potvrđuje većina ovdašnjih filmskih kritičara, nema ničeg prejakog kada je reč o reagovanju državnih organa na ono što se dogodilo na Tjenanmenu. Čini se i da nema zvaničnih dokumenata o zabranjivanju ili neprikazivanju filma "Letnja palata", a on ipak nije prikazan na prvom planiranom otvaranju festivala u utorak uveče.

Sada postavljati pitanje o tome ko je kriv postaje nevažno, kao i tvrdnje da su odluke donosili pojedinci koji su bili pritisnuti s "viših državnih nivoa", što je rezultiralo brzim odlukama donetim u stanju napetosti, pa čak i neracionalnog straha.

Čini se, ponajviše, da krivca ne treba tražiti u pojedincu – pojedinci su se, uostalom, oglasili i u javnosti, protestujući protiv neprikazivanja filma – iako bi se to i moglo, već ga treba tražiti u odsustvu reagovanja Udruženja filmskih umetnika, ovdašnjih umetnika, intelektualaca, institucija kulture... I, najzad, u odsustvu kulturne politike Srbije.