Засавица – рај за младе истраживаче

Сремска Митровица – Млади истраживачи, будући професори биологије и екологије, научни радници, њих 20, спојили су угодно са корисним и дошли у десетодневну истраживачку мисију у Специјални резерват природе Засавица код Сремске Митровице. Њихова трагања за новим примерцима биљног и животињског света у овом резервату простиру се на 1.850 хектара овог заштићеног природног добра, које има 670 хектара под строгим режимом заштите. То су трстици, баре и водене површине са као бисер чистом пловном реком Засавицом, која кроз резерват протиче у дужини од 33 километра.

Момци и девојке са Биолошког факултета из Новог Сада, чланови Научноистраживачког друштва студената биологије „Јосиф Панчић“, сакупљаће на теренима Засавице узорке биљних и животињских врста, а онда ће уследити анализе у лабораторијама факултета, да би до краја године Михајло Станковић, истраживач из резервата, добио њихове анализе, које ће бити публиковане.

– Раде систематски сваки дан од девет ујутро до 16 часова, остало време је предвиђено за сортирање узорака, паковање и одмор. Проучавамо птице, змије, жабе, гуштере, лептире, пужеве, пауке и све биљне врсте. Уосталом, од 2003. године организујући научне кампове ове врсте откривене су 23 нове биљне врсте које су биле непознате у Србији, а шест нових врста до сада није пронађено нигде на Балкану. Реч је о пет врста планктонских рачића и алги – пршљеници. У томе је велики допринос младих истраживача који су овде боравили у камповима – истиче Станковић.

Истраживачи на Засавици знају да овде има регистровано осам стотина врста биљака, 23 врсте риба, 190 врста птица, 62 сисара, 27 сорти гмизаваца, змија и гуштера.

– Ваљда ћемо за ових десет дана открити још неке врсте, јер, очигледно, овај терен је непресушан извор за биологе-истраживаче – каже Стефан Новаковић, студент друге године на факултету „Футура“ у Београду, који се самоиницијативно прикључио истраживачкој групи из Новог Сада.

После напорног рада на терену истраживачима је обезбеђен ручак, увек специјалитет, од разних врста меса, од мангулице, магарца, подолца, срнетине, одмор и забава после 16 часова када се врате са терена, вожња чамцем по Засавици, пецање...

– Постдипломац сам, специјалност су ми пауци. Овде стварно за истраживаче има доста посла. Засавица је, опет, и право место за одмор – каже Игор Гајић из Шида.

Зрењанинка Оливера Угљешин, студент четврте године екологије, у пролазу нам каже:

– Како је овде све чисто, уредно, лепо. Просто човек да не поверује да имамо овако леп резерват, сређен и очуван биљни и животињски свет. Ово је право место за миран одмор, али и за истраживачке радове.

Млади истраживачи не дају мира Михајлу Станковићу, желе све да сазнају, да обиђу економију, на којој се чува генетски материјал, стадо подолског говечета, мангулице – сремске ласе, стотину грла домаћег магарца, брдски коњић, крава буша, домаћи биво, каракачанска, домаћа цигаја и влашка – виторога овца и балканска коза. Желе да крену у потрагу за најбољим градитељима – дабровима, а овде их је 15 фамилија са око стотину јединки. Граде бране и склоништа на реци и у барама, на којима им могу позавидети и прави мајстори.

– Даброви су се одавде проширили од Јадра до Обреновца и узводно уз Саву до Брчког. Засавица је за њих идеално станиште, одлично се размножавају – прича Станковић.

Напуштамо камп младих истраживача који су своје друго слободно поподне претворили у радно, да се, како рече Шапчанин Ђорђе Петровић, студент друге године биологије, упознају са овдашњим обиљем које је природа даровала, а човек успео да то све сачува.

-------------------------------------------------------------

Стижу волонтери

За седам дана овде стиже и група од десет младих волонтера из европских и азијских земаља, који ће, како рече управник Засавице Слободан Симић, десет дана уређивати Визиторски центар, чистити од отпада пашњак Ваљевац и уређивати приобаље реке Засавице. То је десети међународни волонтерски камп, где се млади људи упознају са природним богатствима, обичајима и начином живота у Србији.