Три дана да се одрекну функције

Сви смо губитници због неискрености оних који доносе законе и намећу правила, а нису у стању да их сами поштују. Тиме не само да троше наше време, него изазивају и велике штете, обезбеђујући себи привилегије. Међутим, мислим да су овог пута ухваћени у штети и најзад морају да прихвате оно што толико дуго избегавају – да се одрекну дуплих функција, каже Чедомир Чупић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције.

Мислите ли да, упркос одлуци Уставног суда може да се догоди да републички и покрајински посланици који обављају још неку функцију задрже обе, јер им се мандат ближи крају?

Мислим да то не би смело да се догоди. Без обзира на то колико им још траје мандат, чим се одлука објави у „Службеном гласнику” имаће три дана да се изјасне о томе коју функцију задржавају. Ако то не ураде, агенција им у року од 15 дана доставља своје решење и било би врло опасно да то не испоштују. У крајњој линији, постоје и прекршајне казне од 50 до 150 000 за појединце, односно од 200 000 до два милиона за скупштине или организације локалне самоуправе. И на крају, агенција по истеку рока доноси решења да им једна функција престаје по сили закона. Тако да то не буде прихватио постаје одметник, јер улази у криминалну сферу.

Ви, дакле, не верујете да ће се то и даље развлачити, да се чека одлука Уставног суда још дуго.

Ако Уставни суд одуговлачи са објављивањем одлуке, то је одговорност суда. Ми ту не можемо ништа, али мислим да би то било веома опасно за Уставни суд, за његов интегритет као институције, а и за саме судије.

Неки покрајински посланици су већ поднели оставке упркос томе што су изабрани на већинским изборима. Народним посланицима то не пада на памет. Има ли по вама разлике између тих њихових „случајева”?

Посланици у републичкој скупштини су искористили измену закона, а у ствари ни по уставу нису могли да обављају две функције и ми смо зато већ покренули поступак против четворице посланика. Али, и у покрајинској скупштини су искористили могућност да, 30. марта 2010, поднесу представку Уставном суду. Они су као посланици изабрани непосредно од грађана, али су као градоначелници изабрани у скупштинама и могли су те функције да предају неком другом. Дакле није реч о две функције које су изворно добијене на изборима. Друго, устав је донет 2006, а избори су били 2008. Они су се позивали да је Закон о Агенцији за борбу против корупције донет после избора и да онда за њих не може да важи ретроактивно.

Војвођански посланици су се позивали и на то да Скупштина АП нема законодавну власт?

Скупштина Војводине се такође бави законодавством, не доноси законе, али доноси одлуке и подзаконске акте и друге прописе. Ако они сматрају да немају законодавну власт, нека се распусте, да не праве трошак грађанима.

Да ли ће их грађани казнити, да ли су препознали да много тога није у реду?

Не бих то могао да тврдим, они који размишљају о политичком животу хоће. Неки други то и неће. Осим тога, ту имате и партијске страсти, кад неко припада једној идеологији он брани парцијални интерес. Независно од грађана, овде се поставља питање да ли хоћемо демократску државу или не, што свакако има последице по позицију земље у свету. Јер, овако могу да нам кажу „ви говорите о демократији, али то не поштујете, и ми више нећемо са вама да имамо ништа”, а онда нека Србија види да ли ће добити кредит, да ли ће инвеститори доћи у земљу у којој се не поштују закони.

Колико је читав овај случај утицао на кредибилитет агенције? Да ли се она уопште може сматрати победником?

Ово јесте једна врста победе, али то је победа која је произашла из узурпације. Агенција је добила битку, јер је уразумила људе који су донели закон да морају и да га поштују. Повратила је ред, јер агенција и треба да послужи успостављању владавине закона.

Колико је у том контексту обесхрабрујуће што је све ово толико дуго трајало?

То је јако лоше, јер смо са аспекта времена велики губитници, али превара оних који се само вербално залажу за нешто је ипак кратког даха, без обзира што је за наше животе тешка и

неподношљива.