Како смањити ризик од инфаркта

Зашто су болести срца и висок крвни притисак најчешћи узрок умирања у Србији? Шта је узрок? Навике у исхрани, наша национална кухиња, позната по зачињеној масној храни и великим порцијама, стил живота, квалитет здравствене заштите, одсуство превенције?

Професор др Петар Сеферовић, кардиолог из Клиничког центра Србије за „Политику” каже да се у Србији стање погоршава зато што људи не воде бригу о свом здрављу.

– Најчешће ћете у Србији чути „неће ваљда мене инфаркт”. Док се у западним земљама и Америци сви боре да буду што здравији, да би што дуже могли да раде, код нас доминира фатализам у стилу: „Јао, добио сам холестерол, ништа ту више не може да се уради.” Тешко се мења схватање да сами можемо спречити многе ствари. Прво, превенцијом и контролом фактора ризика, али морате да знате од чега су вам боловали отац и мајка, јер гени су, уз пол и године старости, једини фактори ризика на које не можемо да утичемо, док на друге, такозване променљиве факторе ризика можемо – каже др Сеферовић.

(/slika2)Фактори ризика за инфаркт и попуштање срца су и шећерна болест, висок холестерол и триглицериди, тј. повишене масноће у крви, висок притисак, гојазност, пушење, одсуство физичке активности.

– Фактори ризика се не сабирају, већ се множе. Ако имате повишени притисак, повишени холестерол и шећер, нећемо рећи да је ризик да добијете инфаркт три пута већи од оног код особе која нема ове проблеме, него је ризик девет пута већи. Кажем пацијентима како је важно да воде рачуна о малим стварима. То су поруке: немој да се угојиш, увек поједи мање, вежбај свако јутро, контролиши свој притисак, баци одмах цигаре. Мушкарци су изложени болестима срца више него жене – наводи др Сеферовић.

Овај кардиолог упозорава да смо изгубили контакт са природом и заборавили на генетски код.

Данашњи најчешћи фактори ризика стигли су као последица савременог живота. До 1950-тих година, инфаркт или чир на желуцу биле су ретке болести. Савремени човек у модерном свету узима превише хране, што подразумева велику количину засићених масти, угљених хидрата и скроба. Потрошња онога што смо појели је драстично смањена, јер се минимално крећемо: стално смо у колима, или седимо за компјутером или у фотељи испред ТВ-а. Др Сеферовић, на значај физичке активности за превенцију срчаних обољења, често на својим предавањима указује једном „црнохуморном” карикатуром, која је врло ефектна и коју свако може да разуме. На њој лекар пита пацијента: „Шта Вам више одговара – да вежбате сат дневно или да будете мртви 24 часа дневно?”

Ипак, наш саговорник помиње да је на ову нашу суморну статистику утицало то што смо последњих 20 година у веома тешкој економско-социјалној ситуацији: привреда стоји, финансијске могућности државе и појединца су смањење, доминира страх од губитка посла, борба за преживљавање, несигурност фамилије, разводи, немогућност да се деца адекватно школују.

– Тај хронични стрес је сам по себи довољан да доведе до озбиљног поремећаја здравља. Он је самостални ризик за настајање кардиоваскуларних обољења – каже др Сеферовић.

То важи за све земље у транзицији, али је Србија нарочито погођена.

Ми смо годинама били под санкцијама, ратовали смо, били бомбардовани, а докрајчила нас је економска криза, висока стопа незапослености. Апарат „стресомер”, медицина није измислила, да би могли да проценимо колико је утицало то на пораст болести срца. Американцима је био довољан један земљотрес, чак ни катастрофалних размера, да израчунају колико је такав стрес тог дана и наредних недеља напунио коронарне јединице у градовима, где се земљотрес осетио, а људи били уплашени и под стресом.

Земљотрес у Лос Анђелесу јануара 1994. године, Американцима је био повод да у прецизним студијама израчунају ефекте стреса, страха и панике. То је био довољан окидач за стрес који jе доведен у везу са драстичним скоком стопе смртности од кардиоваскуларних болести у области Лос Анђелеса, са просечних 15,6 на 100.000 становника, на 51 тих дана. Већина ових људи имала је неку историју коронарне болести или фактор ризика попут повишеног крвног притиска, у суштини ништа озбиљно, али за већину оних који су умрли, било је пресудно да су били – на смрт уплашени. Тако су амерички новинари на једноставан језик превели медицински закључак из престижног и угледног медицинског часописа „Њу Ингланд џорнал ов медисин”, који је поводом ове студије закључио да емоционални стрес може да „убрза појаву срчаних криза код особа које имају предиспозиције за обољења срца”.

Оливера Поповић