На преглед вида за годину дана

Суботица – Офталмолошка амбуланта у Општој болници рекордер је по дужини чекања на преглед – пацијентима се заказује за август 2012. године. Толико чекање за преглед диоптрије или сметњи у виду готово да је апсурдно, при чему се у појединим случајевима од пацијената тражи да од оптичара донесу компјутерски налаз диоптрије јер у болници немају довољно фине инструменте да би то могли да ураде.

– У нашу опрему није улагано у последњих 20 до 30 година и готово свака оптичарска радња опремљенија је од офталмолошке амбуланте у болници. При томе ми смо задужени и за примарну и секундарну заштиту, односно радимо и прегледе, али и сложене операције на оку – каже за „Политику” др Алиса Гвојић, специјалиста и начелница Офталмологије у Општој болници у Суботици.

За било који проблем са видом пацијенти су приморани да дођу у болницу, или да се обрате приватнику, јер у домовима здравља не постоји ни једна офталмолошка амбуланта. Тако је свих 200.000 становника Севернобачког округа практично упућено на свега четири лекара специјалисте офталмологије који раде у суботичкој болници.

– Према нормативима, требало би да постоје четири лекара у примарној и седам у секундарној здравственој заштити, код нас је свега четири лекара специјалисте, имамо још два лекара на специјализацији, и ми радимо готово даноноћно – истиче др Гвојић.

За овакву амбуланту неопходно би било да има ултразвук, опрему за компјутерски преглед за одређивање диоптрије, компјутеризовано одређивање видног поља, међутим, ништа од тога немају. Чак и мали мобилни офталмоскоп за преглед очног дна, који кошта до 300 евра, стар је неколико деценија, и сав је излизан од употребе. На ово је у више наврата упозоравала управу Опште болнице, али без резултата. Без обзира на застарелост опреме, у првих седам месеци ове године прегледали су 8.500 пацијената, не рачунајући лежеће пацијенте и децу, а само у јулу 1003 пацијента, за то време обављено је и више од 300 операција, претежно катаракте, што је примера ради пре четири године био ниво годишњих операција. По броју прегледаних пацијената они су остварили план са 94,5 одсто, а уколико се узму у обзир и мање хируршке интервенције које су рађене, по броју операција испунили су норму са 75 одсто. Проблем је што прописану норму прати и одређена висина финансија које су обезбеђене за офталмологију, па то практично значи да се може догодити да у другом делу године не буде довољно новца за све потребне операције.

– Како нам је најављено, ми ћемо ускоро почети да примењујемо посебан софтвер, тзв. дијагностику сродне групе која ће одредити колико које одељење може да потроши новца по плану и званично нам је саопштено да ко уради интервенцију преко плана, то ће ићи на трошак зараде лекара. Мислим да се на тај начин не узимају у обзир специфичности средина, а ми смо, примера ради, регион где непрестано расте број оболелих од дијабетеса, до сада их је регистровано 14.000, велики је број кардиоваскуларних болесника и популација је све старија. Сви они имају компликације са видом – објашњава др Гвојић.  

Она каже да су у оваквој ситуацији незадовољни и пацијенти, и разуме и њихову реакцију када им се каже да на преглед треба да дођу за годину дана, али незадовољни су и лекари који нису криви за овакво стање на одељењу.

– Немамо простора да се бавимо и превенцијом и да прегледамо људе пре него што настане проблем, а нама се обраћају углавном када је болест или оштећење вида већ напредовало, нити имамо довољно времена да посветимо онима који се стручно усавршавају. А без тога не можемо квалитетно да чувамо здравље популације – каже др Гвојић.