Еврозона предахнула, али привремено

Упркос срозавању кредитног рејтинга највеће економије на свету, европске акције су јуче, после почетног пада, успеле да бар привремено повећају своју вредност на европским берзама, пре свега, због одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) да почне да откупљује државне обвезнице Шпаније и Италије.

Одлука Франкфурта да откупљује дужничке хартије треће и четврте највеће економије еврозоне утицала је да се, бар та нијансу, смање страховања инвеститора од новог таласа дужничке кризе у Европској унији. Све то утицало је и на јучерашњи пад камата на шпанске и италијанске дугорочне владине обвезнице.

У раној трговини на европском тржишту, приноси на десетогодишње италијанске и шпанске обвезнице опали су на око 5,58 одсто, што је дочекано са великим олакшањем у Риму и Мадриду, будући да то значи да је и цена дугова ове две велике европске економије мања.

Прошле седмице су каматне стопе на шпанске и италијанске дугорочне хартије од вредности премашиле шест одсто, што не само да је био рекорд од увођења евра пре 14 година, већ су инвеститори страховали да Шпанија и Италија иду стопама Грчке, Ирске и Португалије које су када су им каматне стопе на обвезнице прешле шест одсто биле приморане да траже пакет финансијске помоћи од Европске уније и Међународног монетарног фонда.

Одлуком ЕЦБ-а еврозона је бар засад предахнула, јер је привремено на европским берзама спречена паника и оштрији пад цена акција и стратешких сировина, будући да је у петак америчка агенција за кредитни рејтинг „Стандард и пурс” снизила кредитни рејтинг САД са максималних ААА на АА+.

Би-Би-Си, међутим, указује да одлука о откупу обвезница земаља еврозоне у ЕЦБ није усвојена једногласно, али да се у саопштењу из Франкфурта после прексиноћњег хитног састанка њеног оперативног руководства поздрављају већ предузете мере Рима и Мадрида за смањење буџетског дефицита.

Валутни аналитичар компаније СЕБ из Стокхолма Ричард Фалкенхал сматра, међутим, да ће акција ЕЦБ имати „само краткорочно дејство на евро”. Он упозорава да ће паралелно, док ЕЦБ купује италијанске обвезнице, приватни инвеститори продавати италијанске ризичне хартије које имају у свом поседу.

„ЕЦБ ће бити принуђена да у дужем периоду купује италијанске обвезнице да би спречила даљи, непожељан, раст прихода на те вредносне хартије у еврозони”, сматра Фалкенхал.

Ипак, ова одлука је јуче имала позитиван ефекат тако да је паневропски индекс акција (FTSEurofirst 300), који показује цене најбољих европских компанија, у најпре ојачао за нешто више од пола процента да би потом ипак ослабио за два одсто. Акције неких већих европских банака „скочиле” су у почетку и за више од пет одсто, док је италијанска банка Пополаре у једном тренутку била принуђена да обустави берзанску трговину због претераног раста цене њених акција.

Ипак, европске акције су од 29. јула до јуче изгубиле на вредности укупно 932 милијарде долара, што је више од укупне вредности привреда Грчке, Ирске и Португалије.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Никола Саркози поновили су да ће до краја септембра парламенти ове две земље усвојити одлуке о спровођењу мера договорених на јулском самиту шефова држава и влада Европске уније.

Док су Саркози и Меркелова поздравили мере штедње усвојене у Италији и Шпанији ради „брже фискалне консолидације и повећане конкурентности” тих земаља, италијански премијер Силвио Берлускони се нашао на удару критика опозиције што је у петак поклекао под притисцима из ЕЦБ и прихватио да убрза италијански план о сређивање италијанског буџета.

ЕЦБ је, како се сазнаје у европским круговима, захтевала од Рима да под хитно спроведе реформе и мере буџетске штедње како би смањио јавни дуг, а заузврат се Франкфурт обавезао да ће купити италијанске обвезнице и тиме смањити притисак на италијанску економију.

Према првим проценама стручњака, Франкфурт је спреман да утроши чак 850 милијарди евра на италијанске и шпанске обвезнице. Досад је ЕЦБ овако поступала само у случају Грчке, Ирске и Португалије, при чему је за куповину њихових обвезница потрошила нешто мање од 80 милијарди евра. Италија и Шпанија су знатно крупнији залогај – већи за око десет пута.