Признао неуспехе

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 3. децембра – Један од главних твораца ратне стратегије у Ираку, Доналд Рамсфелд поверио се председнику Џорџу Бушу да сматра да она није успешна, иако је јавно тврдио да јој само "пакосници и дефетисти" налазе мане. У писму, под ознаком "поверљиво" – достављеном Белој кући два дана пре него што је 8. новембра поднео оставку на положај шефа Пентагона –заложио се за "значајна прилагођавања" бојног курса, оцењујући да оно што "сада трупе САД чине у Ираку – није довољно ни добро ни брзо".

Садржај тог меморандума, који је управо обелоданио "Њујорк тајмс", представља, рекло би се, треће изненађење у финишу каријере одлазећег министра одбране. Јавност се, наиме, чудила што се Буш дуго опирао учесталим захтевима за смењивање Рамсфелда као одговорног за хаотизацију на највећем фронту данашњице, па је као неочекиваност доживљена околност да је председник најзад прихватио његову оставку, да би сада као сензација одјекнуло откриће да је шеф Пентагона и сам рекао лидеру како ствари тамо не иду добро по Американце па да је неопходан нови приступ.

Како је и зашто баш сада дошло до обелодањивања овог стратешког дописа – још није јасно. Истрајни критичари Рамсфелдове "доктрине" одмах су, међутим, оценили да тај његов меморандум представља "јасно признање ратних неуспеха" и да Буш сада "нема куд" него да битно промени ратни курс. Поводом објављивања министровог писма, Бела кућа је одмах саопштила да је "и председник рекао да је незадовољан развојем догађаја у Ираку и да је неопходно преиспитивање наше тактике па да он слуша многе предлоге" дате у том смислу.

Нове идеје разрађује неколико експертских тимова, међу којима је и двопартијска Студијска група за Ирак, с циљем да се нађе излаз из садашње растуће "спирале насиља", коју многи оцењују као грађански рат и претњу опстанку територијалног интегритета те земље. Највише се прижељкује већа ефикасност оружаних снага владе у Багдаду, тако да се успостави домаћи централни ауторитет, то прогласи заједничком победом и онда почне постепено повлачење Американаца…

Слично сугерише и Рамсфелдов опсежни меморандум. Уз остало, њиме се тражи "преусмеравање главних операција са борби против тероризма и побуњеника, на борбу против одреда смрти и секташког (између шиита и сунита) насиља". Предлаже се и даље смањивање броја америчких војних база у Ираку, којих је некада било 110 а сада 55, да би их до априла остало 10-15, а до јула 2007. само пет, одакле би деловале махом као "снаге за брзо реаговање".

Рамсфелдове прилично окаснеле препоруке овде су сада – помно коментарисана вест дана. Као поприличне "провокативности", посматрачи истичу два његова необична предлога.

Први, да треба обустављати материјалну помоћ за обнову покрајинама које се "рђаво понашају" и "не сарађују са Американцима". И други, да треба "давати новац кључним политичким и верским вођама, као што је то радио Садам Хусеин, да би се издејствовала њихова помоћ у овом тешком периоду". Засад је овде оштро критикован само предлог за ванредне санкције немирним крајевима, уз образложење да су управо помањкање америчке помоћи и економске муке, појачале побуне.