Грађанска класа у 88 слика

Ваљево – Фотографија као документ, носилац информације и извор сазнања о прошлости, постала је незаобилазна у свету истраживања и изложби. То је у пуном смислу разумела кустос, историчар уметности Јелена Ивић, која је приредила врло занимљиву, поучну и носталгичну изложбу фотографија под називом „Албум лепих успомена” у ваљевском Народном музеју, као оригиналан допринос традиционалној градској културној манифестацији „Тешњарске вечери”.

Укупно 88 фотографија кашираних на 23 паноа потичу из албума Михајла Јевтића (1875–1965) познатог ваљевског адвоката и стручњака за грађанско право, као и његових наследника. На убедљив начин оне осликавају грађански живот између два светска рата у овој вароши и говоре и прате друге животне токове од свакодневице до времена када су људи обликовали свој град, односно када је град формирао грађанина.

– Будући да историја током свог кретања, често уништава више извора него што их оставља, фотографије нам омогућавају да сагледамо слику прошлости и уз остале експонате јесно говоре о времену у ком су настале. Као и у другим срединама тог времена, између два светска рата, сачуване фотографије сведоче о тежњи да се начином понашања, изгледом и одевањем не заостаје за другима, али и приближи европским токовима. У конкретном случају из времеплова породице Михајла Јевтића, види се да се она тада служила телефоном, приређивала забаве, придавала изузетан значај школовању и усавршавању у струци, одлазила је на море, али и у најпознатије бање тог времена на просторима средње Европе. Одевање, односно праћење тадашњих савремених линија, венчања, рођендани, коришћење слободног времена кроз музичке и спортске садржаје, скоро да се нису разликовали од оних који су били карактеристични за много веће градове. Уосталом, у Ваљеву је по пројекту Милорада Бабића, супруга Љубице Јевтић још 1930. године саграђено прво тениско игралиште. Оно што импресионира је присан, топао и однос великог уважавања међу члановима свих генерација, што се да разумети из посвета остављених на полеђини највећег броја фотографија. У центру свега је, попут каквог тотемског стуба породица, као и веровање у висок квалитет односа међу пријатељима и познаницима, објашњава ауторка изложбе Јелена Ивић.

Наша саговорница додаје да изложба истовремено пружа увид у рад фотографа тог времена у Ваљеву, међу којима су дубок траг оставили Кузман Тривановић, Стеван Јовановић, Душан Поповић, Павле Савић, Василије Корољев, досељеник из Русије, као и Милка Антић, прва жена фотограф у овом граду.

Наследници породице адвоката Михајла Јевтића скоро без изузетка су сви високообразовани грађани. Поред поклоњених фотографија, у етнографску збирку ваљевског музеја приложили су и друге личне предмете као и дечје играчке, одећу и обућу, што је права реткост, јер се такве ствари по правилу ретко коме уступају и чувају се као породичне реликвије. Занимљиво је да је стицајем околности др Гордана Бабић-Ђорђевић ((1932–1993) унука адвоката Јевтића, била професор на катедри историје уметности на Филозофском факултету у Београду, ауторки изложбе „Албум лепих успомена”. Због тога јој је каже ова поставка додатно значајна.