Разорна моћ пучког хумора

Специјално за „Политику”

Сплит – У завршници драмског програма 57. фестивала „Сплитско љето” приказане су две естетски врло различите представе– „Јудита” групе „Фрактал фалус театар” и „Мелодије борбе и претворбе” Сатиричког казалишта Керемпух из Загреба, аутора Предрага Луцића и Бориса Дежуловића.

„Фрактал фалус театар” је сплитска експериментална перформанс група која од 1994. године прави друштвено ангажоване представе базиране на физичком изразу и утицајима нових технологија. Њихова најновија представа „Јудита”,изведена на сцени „Дома младих”, централно се бави проблемом насиља, људском бестијалношћу, садизмом, посматраном и у корелацији са сексуалношћу (редитељ је Хрвоје Цокарић, драматург Сречко Косовел). Представу чини низ играних фрагмената без уживо изговорених речи, изграђених на упечатљивим, грчевитим физичким изразима и визуално атрактивним решењима. Ови призори су непрестано праћени бучним, продорним електронским звуцима који доприносе стварању хипнотичке, клаустрофобичне атмосфере.

У представи је изузетно значајан однос према гледаоцима. Аутори радикално преиспитују статус гледаоца, редефинишу његову традиционалну пасивну позицију, мотивишу га да се директно укључи у ток представе, да интервенише. Пре званичног почетка представе, док сви гледаоци стоје у холу позоришта, чекајући да уђу у салу, полумаскирани глумци бирају појединце и воде их на њихова места на сцени, на барске столице или удобне фотеље. Ту их нуде пићем, комуницирају са њима, заводе их, напијају, увлаче у игру. Чињеница да ова група гледалаца седи на сцени имплицира могућност њиховог учешћа – они су директније постављени у позицију актера. Традиционална граница између глумца и гледаоца је овако срушена чиме се имплицитно сугерише и делањегледалаца. Могућност промене тока радње је веома важна на почетку представе, када гледаоци прате сурово физичко насиље у својој близини, извођачи их скоро додирују – ове околности намећу њихову интервенцију. Стално укључивање публике има снажан политички смисао – као што гледаоци могу да промене ток радње представе, тако је могуће променити и друштвене околности.

Представа „Мелодије борбе и претворбе” Сатиричког казалишта Керемпух из Загреба је нека врста политичког кабареа аутора, сплитских новинара и писаца. У оквиру фестивала „Сплитско љето”, представа је изведена у старом граду Сплита, на отвореном простору Караринапољане, између зграда. Гледаоци седе за столовима распоређеним као у уличним кафићима, наручују пиће и са пажњом гледају оштра, понекад врло груба, готово и брутална извргавања руглу савремених политичких митова у Хрватској. Представа је конципирана као скуп песама, читања поезије аутора, као и њиховог дуетског певања – препева познатих песама, од „Битлса”преко „Џипси кингса” до „Забрањеног пушења”. Ови препеви, познате поп песме,чији је садржај замењен провокативним политичким тумачењима хрватске свакодневице, изазивају смех због измењеног контекста, као и због храбрости аутора, потпуног одсуства било какве (само)цензуре. Луцић и Дежуловић се офанзивно и потпуно директно, без назнака стида или обзира, обрачунавају са актуелним проблемима у Хрватској. Љигаво, парадно, позерско, а истовремено врло бахато, понашање политичара на власти, одвратно лицемерје представника цркве, немилосрдно агресиван однос према сексуалним и националним мањинама, учешће неадекватних људи у одлучивању о важнимдруштвеним питањима – неке су од тема које су се нашле на менију ова два аутора (при томе је фасцинантно колико друштвено-политичка стварност у Хрватској личи на ситуацију у Србији). „Мелодије борбе и претворбе” су субверзивно, пучко позориште par exellence, театар који открива разорну политичку моћ хумора и представља потврду Јонесковог уверења да је комедија често црња од трагедије јер убија људске вредности, док трагедија убија само људе.

Иначе, 57. фестивал „Сплитско љето” одржан је од 14. јула до 14. августа на различитим сплитским локацијама. Напрограму су били бројни музички, ликовни, плесни, драмски садржаји. У оквиру драмског програма, чија је директорка глумица и редитељка Сенка Булић, између осталих су приказане и представе Жан-Мишел Бријера, Ивице Буљана, Јернеја Лоренција, Аријане Чулине, Вељка Мићуновића. Највећу пажњу је изазвала премијера Еурипидове „Хекубе”.

Ана Тасић