Razorna moć pučkog humora

Specijalno za „Politiku”

Split – U završnici dramskog programa 57. festivala „Splitsko ljeto” prikazane su dve estetski vrlo različite predstave– „Judita” grupe „Fraktal falus teatar” i „Melodije borbe i pretvorbe” Satiričkog kazališta Kerempuh iz Zagreba, autora Predraga Lucića i Borisa Dežulovića.

„Fraktal falus teatar” je splitska eksperimentalna performans grupa koja od 1994. godine pravi društveno angažovane predstave bazirane na fizičkom izrazu i uticajima novih tehnologija. Njihova najnovija predstava „Judita”,izvedena na sceni „Doma mladih”, centralno se bavi problemom nasilja, ljudskom bestijalnošću, sadizmom, posmatranom i u korelaciji sa seksualnošću (reditelj je Hrvoje Cokarić, dramaturg Srečko Kosovel). Predstavu čini niz igranih fragmenata bez uživo izgovorenih reči, izgrađenih na upečatljivim, grčevitim fizičkim izrazima i vizualno atraktivnim rešenjima. Ovi prizori su neprestano praćeni bučnim, prodornim elektronskim zvucima koji doprinose stvaranju hipnotičke, klaustrofobične atmosfere.

U predstavi je izuzetno značajan odnos prema gledaocima. Autori radikalno preispituju status gledaoca, redefinišu njegovu tradicionalnu pasivnu poziciju, motivišu ga da se direktno uključi u tok predstave, da interveniše. Pre zvaničnog početka predstave, dok svi gledaoci stoje u holu pozorišta, čekajući da uđu u salu, polumaskirani glumci biraju pojedince i vode ih na njihova mesta na sceni, na barske stolice ili udobne fotelje. Tu ih nude pićem, komuniciraju sa njima, zavode ih, napijaju, uvlače u igru. Činjenica da ova grupa gledalaca sedi na sceni implicira mogućnost njihovog učešća – oni su direktnije postavljeni u poziciju aktera. Tradicionalna granica između glumca i gledaoca je ovako srušena čime se implicitno sugeriše i delanjegledalaca. Mogućnost promene toka radnje je veoma važna na početku predstave, kada gledaoci prate surovo fizičko nasilje u svojoj blizini, izvođači ih skoro dodiruju – ove okolnosti nameću njihovu intervenciju. Stalno uključivanje publike ima snažan politički smisao – kao što gledaoci mogu da promene tok radnje predstave, tako je moguće promeniti i društvene okolnosti.

Predstava „Melodije borbe i pretvorbe” Satiričkog kazališta Kerempuh iz Zagreba je neka vrsta političkog kabarea autora, splitskih novinara i pisaca. U okviru festivala „Splitsko ljeto”, predstava je izvedena u starom gradu Splita, na otvorenom prostoru Kararinapoljane, između zgrada. Gledaoci sede za stolovima raspoređenim kao u uličnim kafićima, naručuju piće i sa pažnjom gledaju oštra, ponekad vrlo gruba, gotovo i brutalna izvrgavanja ruglu savremenih političkih mitova u Hrvatskoj. Predstava je koncipirana kao skup pesama, čitanja poezije autora, kao i njihovog duetskog pevanja – prepeva poznatih pesama, od „Bitlsa”preko „Džipsi kingsa” do „Zabranjenog pušenja”. Ovi prepevi, poznate pop pesme,čiji je sadržaj zamenjen provokativnim političkim tumačenjima hrvatske svakodnevice, izazivaju smeh zbog izmenjenog konteksta, kao i zbog hrabrosti autora, potpunog odsustva bilo kakve (samo)cenzure. Lucić i Dežulović se ofanzivno i potpuno direktno, bez naznaka stida ili obzira, obračunavaju sa aktuelnim problemima u Hrvatskoj. Ljigavo, paradno, pozersko, a istovremeno vrlo bahato, ponašanje političara na vlasti, odvratno licemerje predstavnika crkve, nemilosrdno agresivan odnos prema seksualnim i nacionalnim manjinama, učešće neadekvatnih ljudi u odlučivanju o važnimdruštvenim pitanjima – neke su od tema koje su se našle na meniju ova dva autora (pri tome je fascinantno koliko društveno-politička stvarnost u Hrvatskoj liči na situaciju u Srbiji). „Melodije borbe i pretvorbe” su subverzivno, pučko pozorište par exellence, teatar koji otkriva razornu političku moć humora i predstavlja potvrdu Joneskovog uverenja da je komedija često crnja od tragedije jer ubija ljudske vrednosti, dok tragedija ubija samo ljude.

Inače, 57. festival „Splitsko ljeto” održan je od 14. jula do 14. avgusta na različitim splitskim lokacijama. Naprogramu su bili brojni muzički, likovni, plesni, dramski sadržaji. U okviru dramskog programa, čija je direktorka glumica i rediteljka Senka Bulić, između ostalih su prikazane i predstave Žan-Mišel Brijera, Ivice Buljana, Jerneja Lorencija, Arijane Čuline, Veljka Mićunovića. Najveću pažnju je izazvala premijera Euripidove „Hekube”.

Ana Tasić