Од „финих злоупотреба” до баналних крађа

Панчево – Тешко да ће то икада неко до краја разјаснити. Зашто су, осим ако су им намере биле нечасне, имућни куповали по Панчеву фирме које су имале све услове да добро послују или су већ важиле за успешне, а онда од њих начинили привредне инвалиде? Иако има добрих аргумената да се посумња на добро смишљене злоупотребе, само у једном случају, за сада, постоји судска одлука која упућује на закључак да је учињена класична крађа.

Виши суд у Панчеву прогласио је недавно британског држављанина Леслија Елвина Томпсона кривим за злоупотребу службеног положаја, одредивши му, после нагодбе окривљеног са Тужилаштвом, казну затвора од шест месеци и плаћање судских трошкова.

Суд је доказао да је Томпсон, разним малверзацијама, као власник и председник Управног одбора Пољопривредног добра „Омољица” које је купио, покушао, у време када је било извесно да ће доћи до раскида купопродајног уговора са Агенцијом за приватизацију, да отуђи 155 хектара зиратне земље. Компликованим трансакцијама, покушавајући да заметне траг Томпсон је земљиште превео на другу фирму коју је основао, односно свом брату Гордону Вилијаму Томпсону. Суд је проценио да је вредност ораница, које ће ипак остати у власништву добра ,,Омољица”, око 600.000 евра.

Према подацима Градског већа Самосталног синдиката у Панчеву, на подручју једног од некада привредно најјачих региона у држави, приватизовано је од 2002. четрдесетак фирми. Раскинуто је до сада 11 купопродајних уговора, јер се нови власници нису држали онога што је у њима написано, а могло би се догодити још најмање девет раскида, јер је толико приватизованих фирми у стечају. Синдикалисти тврде да су променом власника задовољни радници у тек пет продатих предузећа, са укупно нешто мање од 300 запослених.

Тешко је рећи да ли ће још која неуспела приватизација у Панчеву добити судски епилог, а вредне су спомена још две које су привукле највећу пажњу панчевачке и шире јавности.

Азотара, наша највећа фабрика вештачког ђубрива, продата је 2006. године конзорцијуму који су чинили литванске фирме ,,Арви” и ,,Санитекс” и домаћи ,,Универзал”. После дугих протеста запослених током 2008. и почетком 2009. држава је вратила под окриље Азотару, али без једне фабрике. Испоставило се да су нови власници за 32,5 милиона евра продали незавршену фабрику ,,Карбамид 2”. Како је уговором предвиђено да до потпуне отплате купљене фабрике, нови власници могу отуђити само пет одсто њене вредности, касније је израчунато да су, без дозволе Агенције, продали 10,88 процената Азотариног капитала, па им је саопштено да врате, у то време 833,4 милиона динара или око десет милиона евра. Нема података да су бивши власници то учинили, али се зна да су фабрику ,,Србијагасу”, који је ,,ускочио” да је спасава, оставили грдне дугове и неисплаћене зараде.

Мистериозно је остало и зашто је, у име Цвијете Марковић, фебруара 2008. за куповину локалног листа ,,Панчевац” лицитирано до 181 милиона динара, или 2,2 милиона евра. Сви су били шокирани.

,,Панчевац” је у време продаје имао десетак половних компјутера и исто толико половних радних столова. Истина, уз све је ишло добро пословање и апсолутна независност од градског буџета, али сваком је било јасно да се дате паре никада неће моћи вратити, а камоли да би нови газда нешто могао зарадити. Посебно је било интересантно да је породица Марковић на подручју града Панчева до тада пазарила само предузећа везана за аграр.

Почетком 2010, када је Агенција уговор о куповини ,,Панчевца” раскинула, установљено је да нови власник није платио ни другу рату (око 360.000 евра), а још касније да је ,,Панчевац” током његовог газдовања постао гарант за кредит друге фирме Марковићевих, на 1,2 милиона евра. Запослени у ,,Панчевцу” сазнали су за ово тек када им је банка саопштила да су Марковићи нередовне платише и дугују још 800 хиљада евра овог кредита, ,,Панчевцу” је, као једином ликвидном јемцу, блокиран рачун и са њега скинуто 1,8 милиона динара. Онда су се појавила и друга потраживања за која се није знало. Тек после халабуке која се дигла, Марковићи су платили кредит за који је ,,Панчевац” био јемац.

Два дана пре него што су акције ,,Панчевца”, укупно 76 одсто капитала, требало да стигну на берзу, маја ове године, одборници Скупштине града затражили су стопирање процеса и у томе успели. После неуспеле приватизације Пиваре, Млекаре, ,,Тргопродукта”, Грађевинске фирме ,,Конструктор” и угоститељске ,,Слобода”, Азотаре, Фабрике сијалица ,,Тесла”, Гумарске индустрије и много чега другог и представници народа у локалној Скупштини навукли су страх од којег ће се тешко ослободити.

Миодраг Шашић