Бабагануш и пудинг са ружином водом

На широку синију, која у источњачкој култури замењује сто, прво се износи мезе. Уз ове мале оброке служи се арак – ракија. Она се пије са разблаженом водом. На послужавнику је и кафа са зачином кардемоном која се дуго прокувава. А кад гост наручи главно јело, онда полако уз ручак или вечеру сатима ужива.

У либанском ресторану „Бејрут” који личи на породични дом домаћини баш овим редом дочекују госте. Журбе нема. Без обзира да ли су изабрали место у башти или у „примаћој соби” на софи окруженој меким јастуцима, посетиоци се препусте дугом ћаскању са пријатељима, док се храна припрема. Посебан укус дају јој зачини – кумин, бели лук, цимет, коријандер…

„Гурмани воле тесто слично пици, оно се посипа јунећим месом, луком и паприком. Додају се лимун, першун, нана и наравно со и бибер”, открива власник и главни кувар Елијас Шилази. Он подсећа да је либанска кухиња слична турској, па се тако могу похвалити да су вични у спремању баклава. Са пистаћима је одлична. Тешко је одолети и кремастом миксу леблебија и бабаганушу – исецканом грилованом патлиџану. Он се „крчка” са белим луком уз додатак лимуновог сока и оријенталних зачина. Сваки оброк бољи је уз салату, нарочито табуле – ситно сецкани парадајз, лук, маслиново уље... Овде се спрема и пилећа џигерица која је „одлежала” у маринади од лимуна и поморанџе. После сланих и јако зачињених јела, следи мухалабија – пудинг са аромом ружине воде. Колач који само куварица у „Бејруту” спрема специфичан је по гризу „либанске ноћи”. Њему се додају ситно сецкани ораси и ружина вода, а прелива се шећерним сирупом. Није тајна – да би сва чула уживала, овде се тражи и наргила.