Babaganuš i puding sa ružinom vodom

Na široku siniju, koja u istočnjačkoj kulturi zamenjuje sto, prvo se iznosi meze. Uz ove male obroke služi se arak – rakija. Ona se pije sa razblaženom vodom. Na poslužavniku je i kafa sa začinom kardemonom koja se dugo prokuvava. A kad gost naruči glavno jelo, onda polako uz ručak ili večeru satima uživa.

U libanskom restoranu „Bejrut” koji liči na porodični dom domaćini baš ovim redom dočekuju goste. Žurbe nema. Bez obzira da li su izabrali mesto u bašti ili u „primaćoj sobi” na sofi okruženoj mekim jastucima, posetioci se prepuste dugom ćaskanju sa prijateljima, dok se hrana priprema. Poseban ukus daju joj začini – kumin, beli luk, cimet, korijander…

„Gurmani vole testo slično pici, ono se posipa junećim mesom, lukom i paprikom. Dodaju se limun, peršun, nana i naravno so i biber”, otkriva vlasnik i glavni kuvar Elijas Šilazi. On podseća da je libanska kuhinja slična turskoj, pa se tako mogu pohvaliti da su vični u spremanju baklava. Sa pistaćima je odlična. Teško je odoleti i kremastom miksu leblebija i babaganušu – iseckanom grilovanom patlidžanu. On se „krčka” sa belim lukom uz dodatak limunovog soka i orijentalnih začina. Svaki obrok bolji je uz salatu, naročito tabule – sitno seckani paradajz, luk, maslinovo ulje... Ovde se sprema i pileća džigerica koja je „odležala” u marinadi od limuna i pomorandže. Posle slanih i jako začinjenih jela, sledi muhalabija – puding sa aromom ružine vode. Kolač koji samo kuvarica u „Bejrutu” sprema specifičan je po grizu „libanske noći”. Njemu se dodaju sitno seckani orasi i ružina voda, a preliva se šećernim sirupom. Nije tajna – da bi sva čula uživala, ovde se traži i nargila.