Кривац иде у затвор

УЖИЦЕ – Ко је и зашто запалио спомен дом креманских пророка у засеоку Тарабићи у Кремнима? То питање попут какве мистерије поставља се већ безмало годину и по у овом селу, са различитим причама и нагађањима. И ево, ужички Општински суд ових дана је о томе рекао своје, огласио за паљевину кривца и првостепеном пресудом на шест месеци затвора осудио Љубишу Јовичића (26) из Вардишта у Републици Српској.

Прича о спомен-дому креманских пророка, невеликој брвнари крај пута ка планини Тари, почиње од пре неколико година када ју је ту подигао и њоме газдовао некадашњи председник месне заједнице Кремна Драган Пјевић. Упркос свакојаким сеоским причама да овај Креманац недозвољено комерцијализује мит о славним пророцима, па и Пјевићевим несугласицама са појединим мештанима и потомцима Тарабића, овај спомен-дом је годинама привлачио многе посетиоце.

Организовано и појединачно, долазили су знатижељници овде са свих страна, да би у брвнари спомен-дома видели скулптуру од ораховог дрвета која је у природној величини приказивала пророка Тарабића и свештеника Захарија Захарића, па "космичку куглу" пречника од једног метра као потврду легенди о утроби Кремана пуној оваквих кугли благотворног дејства на људе, те мноштво публикација, записа и написа о тајанственим појавама. У селу где мит о пророцима одавно траје, ово је било једно од ретких здања у коме су посетиоци могли бар нешто да виде и о пророчанству (из Пјевићевих тумачења) чују. привукло је то туристе, али и створило у овом крају противнике том Пјевићевом "пророчком туризму". Прозивали су га, мада се он на све оптужбе комшија бранио да никад спомен-дом посетиоцима није представљао као родну кућу Тарабића, те да је улаз био бесплатан, а да је трошкове покривао само продајом сувенира.

И онда дође 11. август прошле године, када се свуда прочу да је неко током ноћи запалио спомен-дом креманских пророка. Ватра је тада изненада захватила невелику брвнару и од ње је остало само згариште. Изгорела је скулптура од ораховог дрвета, распала се кугла ватром захваћена, уништене публикације и друга писанија. Крај згаришта су, причало се тада, нађени делови запаљене тренерке коју је пироман носио, једна батеријска лампа и нешто изгорелог новца. Полиција је онда саопштила да је до пожара дошло "под дејством отвореног пламена у унутрашњости објекта".

Мука је, ето, снашла Драгана Пјевића, па је он почео да трага да утврди ко би могао ту штету да му нанесе. Већ неколико дана после тога "нишанио" је на Љубишу Јовичића као могућег виновника – тврдећи да је Јовичић то, наводно, учинио по налогу Пјевићевих противника – тим пре што се овај младић тих дана после пожара лечио у здравственим установама у Београду од опекотина. Полиција је те наводе проверавала, па је месец и по дана након паљевине заиста привела Јовичића, а суд га потом притворио под сумњом да је он запалио спомен-дом. Но, после тога све се стишало, а Драгану Пјевићу је остављено да, ако жели да ствар истера до краја, приватном тужбом гони Јовичића за учињено недело.

И заиста, одржан је тај судски поступак и недавно је Општински суд у Ужицу донео пресуду. Оглашен је кривим Љубиша Јовичић, што је, како се наводи, у засеоку Тарабићи уништио спомен-дом креманских пророка, власништво Драгана Пјевића, на тај начин што је деловањем отвореним пламеном на лако запаљиве предмете који су се налазили у приземљу куће изазвао пожар у унутрашњости приземља, који се након тога проширио захвативши целу кућу... те је тако учинио кривично дело уништење и оштећење туђе ствари. Суд га је осудио на шест месеци затвора. Окривљени пред судом није признао извршење кривичног дела.

Тако је, бар делимично, разјашњена мистерија креманског спомен-дома. Сада Драган Пјевић истиче да је делимично задовољан пресудом, јер је, како каже, осуђен човек који је то учинио, али још нису откривени они који су то паљење организовали. Пјевић, иначе, и даље сматра да је реч о завери и да је Јовичић само пуки извршилац нечијег налога, будући да није имао ни једног личног разлога да запали спомен-дом.