СЕКТОР УСЛУГА

Политковскаја, Литвињенко, Гајдар... Троје "политичких непријатеља Путина", препуштених убицама и тровачима за мање од два месеца, обезбеђују Кремљу период под помном политичком и медијском "присмотром". Срећом по Гајдара, његова још увек нејасна епизода са "знацима тровања" (прошле недеље у Даблину) није уз оне с фаталним исходом. Узбуна је била лажна.

Осим "одијума режима" према њима – има ли још нешто што би могло можда повезати ове три жртве "освете Кремља"? Повезује их одређена темпирна правовременост њиховог страдања. Увек у тренутку активности шефа Русије према Европи, где Москва настоји да се пронађу и изграде евентуалне спојнице, тежећи превазилажењу геополитичке подељености континента.

Ана Политковскаја, оштар критичар насиља у Чеченији, убијена је на Путинов рођендан (7. октобра). "Усред дана", коментарисао је новинар Стампе Ђулијето Кеца – "како би било довољно времена да се леш принесе празничном столу, баш у тренутку када сви подижу чаше".

Црно, али истинито. "Подизање чаша" је алузија на посету Путина Дрездену, са иницијативом Руса код канцелара Немачке госпође Меркел, да се потенцијал сарадње две стране у пољу енергије искористи шире. Путин уверава Европљане да су слободно кретање, неометана размена и испреплетеност власништвом и пословима чврст предуслов стабилности на континенту. Русија би пришла корак ближе Западу, то је правац логичне гравитације.

"Пластична врећа" с Политковском, сручена је пред јавност у тренутку када је требало да Путин и госпођа Меркел сведу салдо таквих разговора. И то све, поновљено је онда још једанпут, када је самиту лидера Европе и Русије, недавно у Финској, одаслат и "отровани Литвињенко". Тачно "на адресу". Само, овога пута, и са "отисцима прстију", о којима се у Лондону педантно постарао милијардер Березовски.  

Са становишта анонимних наручилаца криминалних дела, погодак је потпун. Оно што је било главно, постало је споредно. Оно што се злочинима желело, наметнуло се као прво. И у Дрездену и у Хелсинкију, у првом плану су нечије крваве руке – а, по логици заната, штампа је почела да загледа да оне нису можда Путинове.

Штампа је прогутала "пи-ар полонијум". Био је у материјалу, којим је нахрањена из руку Березовског, још код одра у Лондону.

Као и обично, истина је "негде у средини".

Ова убиства јесу "посао" Руса с Русима. Врти се њихов крвави карусел "случајева", склопљен од непресуђених убистава "без довољно доказа", сличних нашим, када је реч о Ћурувији, Стамболићу, Павлу Булатовићу и другима. Политковскаја и Литвињенко су само нови круг.

Круг по круг, вртешка с морбидним привесцима, покреће се обично када су "случајеви" у политичкој употреби. Онда "непресуђени", као некакви ко зна чиме уклети, неопојани и неупокојени верници – искрсну. Нису пуштени починку и сећањима живих, него постају средство обрачуна неког с неким, овде на земљи.

У том смислу, ово јесте "дело КГБ". Али ког дела тог совјетског Комитета државне безбедности, од толико "приватизованих" чеда родоскрвне везе корумпиране политике и криминалног капитала? С ког дела тржишта? Из ког сектора "услуга", за бодеже, за отров или за досијеа?

"Доста су узели. Нешто морају дати и мени", говорио је Литвињенко, "одбегли пуковник, агент КГБ" (Обзервер, 3. новембра). Мислио је на уцењивање дебелих бумбара, уз помоћ досијеа од "својих" у служби.

Чим су полиција, истрага, суд и тужиоци код "приватника", правди се пева на гробљима. То је прва поента овог случаја. Постоји и друго, само далеко од оног у шта циља Березовски.

У одсуству јаких институција, шеф Кремља Путин влада уз ослонац на јаку вертикалу. Уз неколицину других, врх вертикале власти су и "путиновци" ФСБ. По истеку мандата, Путин ће се повући, обећао је. Тиме се отвара питање "путинске политике" (отварања према Европи) и излаже се искушењима "клан ФСБ".

Наоко хомогено тле унутар Кремља, померило се, изгледа иницијативом конкурената. Неко се уплашио, а неко се нада. Фронт за прво место развиће се до пролећа 2007. У међувремену, могућно је да неко већ "ради" на угледу Путина и угледу ФСБ. Или, КГБ. Старо име је "бренд".