Прва брука

Наша информатичка компанија "Паком компјутерс", тачније конзорцијум пет домаћих фабрика са 25 подизвођача, поздравила је поништавање тендера за набавку 30.000 рачунара за школе у Србији. Према тврдњама из Министарства просвете и спорта, тендер за набавку рачунара за школе и факултете у Србији, вредан милијарду динара, поништен је зато што је само један од четири понуђача испунио услове конкурса, иако је чак 51 фирма откупила документацију, а мање од десет успело да преда понуду. Недовољно, јер је условима тендера било предвиђено да се најбоља понуда изабере на лицитацији са најмање два квалификована понуђача. А толико их није било.

Тако је, макар и из формалних разлога, пукла прва брука у тек започетој реализацији на велико и широко најављеног Националног инвестиционог плана за који је издвојено 1,6 милијарди евра до краја ове и током идуће године.

У овом часу уопште није важно због чега је за тако велику набавку постављен изузетно кратак рок за достављање понуда и документације – свега 15 дана. У таквом хендикеп конкурсу, како се чује, ни пола шансе нису имали ни највећи светски произвођачи. Због тога од пресудног значаја за ову причу није ни тражена веома ниска цена за те "машине", па су, ко зна, неки зато и одустали.

Намеће се, међутим, сасвим једноставно питање – коме је било потребно да тако "збрза" тако велики тендер. Да ли због тек започете предизборне кампање у којој, гле чуда, највише бивши министар финансија и лидер Г 17 плус, Млађан Динкић, маше из све снаге картом званом Нови инвестициони план, обећавајући, где год се нађе, паре за "одобрене" пројекте. Себе и "свој" НИП он је "скромно" упоредио са Николом Теслом и његовим проналаском струје, тако да нема ништа против да његов "патент" још неко користи у предизборној трци. Остали такмаци, осим коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије, којој су најмилији путеви, ћуте. Вероватно не налазећи себе и свој интерес у том плану.

Али док се изборни карусел захуктава, струка и наука и даље износе све теже разлоге због којих треба не само преиспитати основне идеје из тог програма, него од њега, можда, у потпуности и одустати. Јер, како рече пре неки дан проф. др Дана Поповић, од НИП-а можемо имати много веће штете него користи, а да за то нико не одговара.

Упозорења многих економиста, од којих већина није ни у каквој предизборној кампањи, нити у тимовима партија у борби за власт, нико озбиљно неће да чује. Важно је обећавати, а онај ко у те предизборне хитове поверује – сам је крив.

Не вреди ни подсећање на Мађарску и њен удес са сличним развојним програмом, коју због тога, али и "лагуцкања" актуелног премијера, очекују озбиљна економска и политичка превирања услед буџетског дефицита од свих десетак процената бруто домаћег производа. "Борци" за њен економски просперитет, али и стандард грађана, "емитовали" су толика права да их сада нико не може реалним новцем покрити.

Са нашим обећаним повећањима плата, куповином компјутера, оправком болница, музеја… без обзира на то што приватизационе паре још стоје на рачуну, већ током половине идуће године можемо се, тврде политички неутрални економисти, лако суочити са поприличним буџетским дефицитом, јер догодине немамо за продају неки нови "Мобтел", лиценцу за мобилну телефонију, "Хемофарм" или банке, а наплата пореза на додату вредност не иде баш како се очекује. Ту су и најављена смањења пореза и доприноса на плате од Нове године. А када се плате свим могућим чиновницима, здравству, школству, полицији, војсци… једном повећају, тешко их је после неколико месеци смањивати под геслом: "Мало су се претходници заиграли". Нема те владе која је спремна да тако нешто учини, а да при томе не изазове социјалне ломове и свој – пад. Било би, зато, добро да се сви предизборни такмаци добро још једном прерачунају, а актуелна одлазећа влада остави који бели евро намењен НИП-у за не тако далеке дане сасвим извесних буџетских и других искушења.