Рампа за несавесне

Уколико желе да несметано послују, кафићи, ресторани, али и остали објекти за чију градњу се од јануара наредне године буду издавале дозволе мораће да имају одговарајуће прилазе за особе са инвалидитетом. У супротном, казне за физичка лица која не изграде такав објекат кретаће се од 5.000 до 50.000 динара, док ће правна лица за тај прекршај морати да издвоје од 10.000 до 500.000 динара.

Како су на јучерашњој конференцији за новинаре у Медија центру најавили представници хуманитарне организације "Из круга", на то ће власнике објеката обавезивати чланови 31. и 32. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, првог те врсте у региону. Иако је закон ступио на снагу пре седам месеци, ови чланови о приступачности зграда и јавног превоза особама са инвалидитетом биће обавезујући од 1. јануара 2007. године.

Према речима Лепојке Чаревић-Митановски, тај напредни, законски акт људима са инвалидитетом коначно гарантује да ће убудуће у јавним установама, превозу, на радном месту, у браку и у свакој животној ситуацији – живети као сав остали свет.

– Закон о спречавању дискриминације представља минималне стандарде који треба да буду заступљени у понашању према особама са инвалидитетом. Он садржи само основне смернице у складу са којима треба да буду измењени многи други законски акти из области социјалне заштите, образовања, телекомуникација, урбанизма, јавног саобраћаја. Будући да је Србија прва у региону донела овакав закон и да људи нису упознати са његовим одредбама, чланови организације "Из круга" организоваће трибине и обучавати органе државне управе, медицинско особље и остало становништво како да се понашају, а да не крше прописе – нагласила је Чаревић-Митановска.

У складу са овом најавом закон је на јучерашњој конференцији у београдском Медија центру представљен студентима Факултета политичких наука и представницима појединих инвалидских организација.

Виолета Кочић, адвокат хуманитарне организације "Из круга", нагласила је да ће нови прописи коначно и особама са хендикепом обезбедити равноправност пред органима власти и пружити им одговарајуће погодности у току судских процеса.

– Позитивне последице виде се већ после пола године, јер скоро и да нема тужби на основу дискриминације, већ се све завршава на упозорењима. Сада све више у обданишта примају децу која, на пример, имају благи аутизам и, захваљујући законској заштити, васпитачи однедавно мање игноришу и запостављају малишане са инвалидитетом. Иначе у пракси се углавном догађа прикривено и индиректно дискриминисање особа са инвалидитетом, па је такво понашање пред судом и најтеже доказати – објаснила је Кочићева.