Врело лето у Високом савету судства

Трећа седница Високог савета судства, на којој ће бити донете нове одлуке о враћању неизабраних судија на посао или о одбијању њихових приговора, заказана је за петак, 26. август, сазнаје „Политика“. Сваког радног дана овог лета комисије Високог савета судства саслушају по пет до десет неизабраних судија. Напредује се полако, саслушано је тек 316 од 837 неизабраних, али неки резултати ипак су већ видљиви: 44 судија враћено је на посао, а за 68 њих је коначно одлучено да никада више неће судити.

Иако се чинило да посао преиспитивања одлука првог састава ВСС-а, из децембра 2009. године, тече мирно и без проблема и ометања, случај Драгане Бољевић, председнице Друштва судија Србије, изазвао је сумње и указао да комисије ВСС-а, састављене искључиво од судија, можда ипак имају недоумице које превазилазе оквире утврђених критеријума за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата који се боре за своје место у правосуђу.

Захтев за изузеће члана ВСС-а, судије Соње Видановић у случају Драгане Бољевић, као и пребацивање њеног предмета у прву комисију, отворио је питање непристрасног одлучивања, иако је управо судија Видановић као разлог за изузеће навела своје пријатељство с Бољевићевом, које она пориче.

– Суштинско питање није у томе да ли су оне некада пиле кафу у стану Бољевићеве или су се виђале само службено, поводом активности Друштва судија. Нормално је да се судије међусобно познају и да су сарађивале у протеклих 10-20 година, када нису биле на функцијама чланова ВСС-а. За очекивати је да међу судијама постоје и пријатељства. Међутим, ако је неко прихватио да буде члан ВСС-а, онда је морао да прихвати и одговорност за одлучивање, без обзира на ранија познанства и пословне контакте – каже „Политикин“ извор близак Високом савету судства.

На две досадашње седнице, од 20. јула и 16. августа, ВСС није донео одлуку ни о једном звучном судијском имену које се нашло на списку неизабраних. Прва од њих ће управо бити Драгана Бољевић, која је и до сада највише у јавности указивала на неправилности у општем избору судија.

Она сада одговорно тврди да постоји „јак притисак политичког дела на судијски део ВСС-а“, који се врши на различите начине. Каже да су поједине судије у комисијама ВСС-а веома блиске Демократској странци и подложне њеним утицајима, а да се на „независне и неподложне утицајима“ покушава утицати неким одлукама које наизглед немају везе с њиховим чланством у комисијама.– Највећи притисак врши се на Благоја Јакшића, који је на првој седници ВСС-а од 20. јула изнео највећи број својих предмета на већање и усвојио највећи број приговора у случајевима у којима је био известилац. Одмах, првог радног дана после ове седнице, предузели су мере да га казне и опомену, тако што је његова супруга Биљана Јакшић, заменик тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Београду, 26. јула упућена на рад у Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици, ретроактивно од 25. јула, уз поуку да се уредно у осам сати ујутру јавља на посао. Како то очигледно није било довољно, ниједан његов предмет није изнет на другу седницу, вероватно да не би повећавао просек усвојених приговора. Творцима реформе правосуђа стало је до тога да прикажу како није било много грешака у општем избору судија – тврди Драгана Бољевић.

Смањени број укупно усвојених приговора на другој седници, додаје она, сагласан је са политичким жељама да се прикаже како је „реизбор изведен без грешака и да ревизија тог поступка треба да послужи отклањању сумње да је грешака било“.

Драгана Бољевић поднела је ВСС-у захтев за приступ информацијама од јавног значаја, у коме тражи податке о разлозима за промену комисије у њеном случају.