Пензије за рехабилитоване

Почетком септембра пред скупштином ће се наћи и нови закон о рехабилитацији, којим се, поред накнаде штете, предлаже да рехабилитоване особе могу да остваре и право на пензијски стаж и здравствено осигурање. Осим тога, њихови наследници имаће право на обештећење за конфисковану имовину или на повраћај те имовине.

– Конфискација имовине спровођена је после Другог светског рата као мера одмазде, јер су људи проглашавани за државне непријатеље. Одузимане су фабрике, зграде, куће, па је зато неопходно да измене и допуне Закона о рехабилитацији буду усвојене у пакету са Законом о реституцији, којим се уређује начин враћања одузете имовине – каже Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде.

Право на рехабилитацију и повраћај имовине имаће они који су смртно страдали, изгубили слободу или друга права „после ослобођења”, судском или административном одлуком, или без тих одлука, и то у периоду од првог дана после ослобођења, који је различит за сваки град у Србији, па све до 22. јануара 2001. године, када је формирана влада Зорана Ђинђића.

Као дан ослобођења узеће се „дан када су припадници Народноослободилачког покрета почели ефективно да врше власт у одређеном насељеном месту, која се касније није прекидала”. За Београд ће први дан после ослобођења бити 21. октобар 1944. године. Неће бити рехабилитовани они који су страдали као припадници оружаних формација.

Под рехабилитацијом се подразумева утврђивање ништавости одлука судске, војне или административне власти у односу на особе које су из политичких, верских или идеолошких разлога смртно страдале, лишене слободе или других права.

Новим законом предложене су мере којима ће се, шест и по деценија касније, донекле ублажити последице нарушавања људских права. То су, на пример, посебан пензијски стаж, месечна новчана накнада, здравствена заштита и осигурање, али и право на повраћај конфисковане имовине. То не мора бити повраћај исте зграде или фабрике, која можда више и не постоји, већ обештећење за одузету имовину, а предложено је и право на обештећење за материјалну и нематеријалну штету.

Они којима буде признат посебан стаж, у трајању од најмање осам година, имаће право на месечну новчану накнаду у висини половине просечне зараде у Србији у претходној години. Обрачун ће бити у надлежности Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Средства ће бити обезбеђена из државног буџета.

У Србији данас живе и они који су 1945. године рођени у затворима, зато што су им мајке осуђене као државни непријатељи.

„Деца која су за време трајања повреде права и слободе родитеља рођена у установама за извршење санкција, имају право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због лишења слободе, а брачни друг, деца и родитељи, односно браћа, сестре и ванбрачни партнер, имају право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због смрти рехабилитоване особе”, стоји у члану 25. новог закона о рехабилитацији.

Предложене су две врсте рехабилитације – законска и судска. У случају законске рехабилитације суд само доноси одлуку којом утврђује да је особа рехабилитована по сили закона. То ће бити случај са свима који су страдали без судске или административне одлуке.

Осим њих, по сили закона биће рехабилитовани и они који су судском или административном одлуком осуђени за дело које није било прописано као кажњиво, или кажњени казном која није била прописана, затим они који су осуђени за непријатељску пропаганду „злонамерним и неистинитим приказивањем друштвено-политичких прилика у земљи”, као и за друга дела која имају везе са трговином или управљањем предузећима и имањима.

Ово право имаће и они који су осуђени за изазивање националне, расне и верске мржње и раздора, ако је то учињено само „радњом писања”, као и они који су побегли из затвора.

О захтевима за рехабилитацију одлучиваће виши судови. Министарство правде основаће комисију за рехабилитационо обештећење.

.....................

Примена предвиђена од Нове године

До сада је пред судовима у Србији рехабилитовано 1.480 особа, а води се још око 800 поступака. Међутим, постојећи закон није прецизно уредио нека од најважнијих питања, у првом реду питање накнаде штете. Зато је предложено да се нови закон донесе по хитном поступку, тим пре што је његова примена предвиђена за 1. јануар 2012. године.