Све о алергеним биљкама

Све је више особа са алергијским реакцијама на полен, истиче Светска здравствена организација. У последњих двадесет година њихов број се нагло повећава услед узајамног деловања ослобођеног полена у време цветања биљака са аерозагађивачима. Управо та чињеница била је повод за изложбу „Алергене биљке” у галерији Природњачког музеја на Калемегдану у Београду, с намером да се публика упозна са узрочницима алергије, али и да укаже алергичним особама како што лакше да прођу то раздобље.

На изложби, која ће трајати до краја октобра, постерима и фотографијама, хербарским материјалом и узорцима из природе, на стручан али и популаран начин представљене су биљке нашег окружења, од коровских па до ратарских и воћарских култура, које изазивају алергије. Аутори др Марко Несторовић и дипл. инжењер Мирослав Јовановић окупили су овим поводом стручњаке Фармацеутског факултета, Градског завода за плућне болести и туберкулозу, Агенције за заштиту животне средине, Музеја Српског лекарског друштва у Београду и новосадских установа – Департмана за биологију и екологију, Лабораторије за палинологију и Пољопривредног факултета.

– Полен сваке биљне врсте је потенцијални алерген јер су његови протеини страни људском организму. Пацијент који је осетљив на једну врсту полена, обично је алергичан, односно изузетно осетљив, и на друге врсте, или на различите материје као што су: храна, лекови, кућна прашина, честице које отпадају са домаћих животиња... Сматра се да у појави алергија пресудну улогу имају гени, а да стрес (узбуђење, страх, љутња, забринутост) највероватније појачавају алергијски напад – појашњава др Несторовић, иначе кустос Природњачког музеја у Београду.

Највећи алергенски потенцијал у западној Европи има бреза, у средњој траве, а на Балкану бреза, траве и – амброзија.

– Алергене биљке су сврстане у три групе: дрвеће (бреза, леска, црни и бели бор, јела, јавор, туја, храст...), затим траве (попино прасе, лисичији реп, енглески љуљ, пшеница, овас, јечам, кукуруз, раж, трска...) и коров (штир, пепељуга, коприва, пелен, боквица...). Важно је напоменути да у току године имамо три периода цветања. У рано пролеће, од фебруара па до средине маја, цветају дрвеће и грмље, онда од половине маја до половине јула на ред долазе траве,а после њих, до краја септембра, корови – каже наш саговорник.

Помаже чупање

Посебна пажња посвећена је алергеним особинама амброзије, као и упутствима како се изборити са овом биљном напасти.

– Амброзија је најпознатија и најопаснија алергена биљка на свету. Њен полен изазива алергију код 10 одсто људи, а узрочник је више од половине свих поленских алергија. Код најосетљивијих особа осам до 20 поленових зрнаца у кубном метру ваздуха може да изазове јаке реакције (кијање више од 10 пута, свраб у носу и грлу, цурење из носа, печење у очима, сузење очију, конјунктивитис, оток очних капака, отежано дисање), а само једна биљка продукује један до осам милиона зрнаца!

(/slika2)Код нас је први пут регистрована 1953. године у Сремским Карловцима, Петроварадину и у Новом Саду, затиму Банату 1980, Земуну 1988.године… Претпоставља се да на нашим просторима данас расте десетак ових биљака по становнику. Један од разлога њене експанзије је и необрађено земљиште некадашњих комбината и задруга. Примера раду у Аустрији држе амброзију под контролом тако што се земљиште обрађујеи дуж саобраћајница.

Када је сузбијање амброзије у питању најбоље је чупати је са кореном, али је јако много биљака, па је то практично немогуће. Кошењем се брзорегенерише, тако да мора да се коси сваке три недеље, пре него што се нађе у фази цветања. Код нас прво кошење почиње до 20. јула, друго до 20. августа и треће до 20. септембра.

Ветар главни „кривац”

Три су услова да би нека биљна врста била алергена: да у структури поленовог зрна постоје алергена једињења која ће изазвати алергијску реакцију; да се опрашује ветром (полен се још може преносити преко животиња и воде) јер у том случају поленова зрна су ситна, лагана и сува, па се лако разносе на велику удаљеност; и да ствара огромне количина полена. На листи се нашла, рецимо, и бреза чији су мушки и женски цветови раздвојени, а свака реса има 5,5 милиона поленових зрна.

Праг осетљивости на полен је индивидуалан – некоме је довољно и пет зрна. Стандард осетљивости за амброзију је 20 зрна, за коприву 30, за брезу 80, а за траве 50 поленових зрна по кубном метру ваздуха. Иначе, детаљни подаци о садржају и концентрацији полена у ваздуху могу се добити код Републичке агенције за заштиту животне средине у Београду. На њиховом вебсајту налази се календар цветања алергених биљака израђен у складу са стандардима Међународне асоцијације за аеробиологију (www.sepa.gov.rs). Детаљни подаци о садржају полена у ваздуху могу се добити и код Лабораторије за палинологију Департмана за биологију и екологију у Новом Саду (www.nspolen.com).

Ову изузетно посећену изложбу прати и приручник „Алергене биљке”, који детаљно објашњава биолошки аспект алергених биљака и медицински аспект алергија.

------------------------------------------------------------------- 

Једна реса – шест милиона зрна

Полен се образује у поленовим кесицама. Стварање поленових зрна почиње знатно пре отварања цветних пупољака. Количина полена која се образује зависи у првом реду од врсте, односно хибрида, и спољних чинилаца. Примера ради поленових зрна у реси тополе је шет милиона, брезе око пет и по милиона, а леске четири милиона, само један цвет букве има 174.000 поленових зрнаца, цвасти траве 15.000 па до 600.000, шишарица јеле 600.000...

-------------------------------------------------------------- 

Кијали и пре нове ере

Преосетљивост на присуство цветног праха у ваздуху познато је од давнина. Персијски војсковођа Хиниј је, пре око 2500 година, приликом искрцавања на грчку обалу добио напад кашља и кијања, највероватније због масовног цветања неке медитеранске биљке. Гален је први описао појаву алергије на полен око 120. године наше ере, следећим речима: „Постоје људи који у присуству неког цвећа добијају напад кашља и кијања”. Први учитељ и творац алерголошке школе у Србији био је професор медицине и академик Владимир Спужић. Он је први рад на српском језику објавио 1925. године

------------------------------------------------------------------- 

Напад на слузницу

Антигени из поленовог зрна се растварају на слузници организма са којомдођу у контакт и то покреће деловање имуног система. При реакцији алергене материје са антителима чије је стварање изазвала, у организму се ослобађа хистамин који, делујући на крвне судове и плућа, изазива алергичне реакције. Раније се веровало да полен делује само механички, рељефом омотача, својим бодљицама и другим, али је доказано да антигену моћ полена представља комплекс антигена на који организам одговара антителима.