Половина пацијената части новцем лекаре

Свака друга особа у Србији имала је искуства са корупцијом у здравственим установама, четвртини је новац тражен директно, а половини индиректно, показују резултати истраживања о корупцији у здравству које је урадило Удружење „Родитељ”.

Готово половина испитаника је из државних болница упућивана у приватне клинике како би тамо обавили процедуре или прегледе који су иначе покривени здравственим осигурањем. Процедуре за које се најчешће тражи доплаћивање у клиникама су епидурална анестезија и лабораторијске анализе, а испитаници су навели велики број различитих разлога за упућивање на преглед у приватну клинику од обављања лабораторијских анализа и дијагностичких процедура па до контролних прегледа.

На додатно плаћање услуга највећи број испитаника се одлучује због страха од лошег третмана лекара и медицинског особља или скраћења времена чекања на одређену интервенцију, показују резултати тог истраживања.

Око 40 одсто испитаника није свесно да „чашћавање” медицинског особља представља вид корупције, а више од половине испитаника није упознато са својим правима као пацијената и обавезама лекара и медицинског особља у здравственим установама.

Према речима Драгане Соћанин, председнице Удружења „Родитељ”, пилот истраживање о корупцији у здравству спроведено је у оквиру кампање „За здравље! Заједнички против корупције!”, којуова организација спроводи у сарадњи са Грађанском иницијативом „Мајка храброст”, а под покровитељством Развојног фонда Уједињених нација.

Истраживање је спроведено на узорку од 421 испитаника, од којих су 87 одсто директне кориснице здравствених услуга институција које се баве репродуктивним здрављем жена, а 13 одсто испитаника чине чланови породица или пријатељи корисница услуга. Највећи број испитаника (46 одсто) је из Београда, 29 одсто је из Војводине, 10 одсто је из централне Србије, пет одсто из јужне Србије, а испод пет одсто испитаника је из западне и источне Србије. Додатних пет одсто анкетираних у овом тренутку не живи у Србији.

– Одговори на питања садржана у онлајн анкети изражавају ставове корисника здравствених установа о корупцији, али и пружају увид у реакције корисника у ситуацијама када се суоче са корупцијом.

Факултет или вишу школу завршило је 65 одсто испитаника, средњошколско образовање има 33 одсто њих, а један одсто завршену основну школу. Типичан испитаник у овој пилот анкети је жена узраста између 25 и 35 година, са високом школском спремом из Београда. Резултати спроведеног истраживања показују да данас свака друга жена у Србији има или је имала искуства са корупцијом у здравственим установама од којих су најчешће спомињане новосадска „Бетанија”, ГАК „Народни фронт”, ГАК у Вишеградској улици, као и надлежни домови здравља – објаснила је Драгана Соћанин.

Циљ истраживања је да се установе прелиминарни подаци о учесталости корупције и степену постојања „прикривених облика корупције” који не подразумевају само отворено тражење и давање новца, али и да се стекне увид у начине на које се корупција одвија у оквиру здравствених установа које се баве репродуктивним здрављем жена у Србији. Забрињавајуће је да је само 12 одсто испитаника изјавило да не познаје никога ко је имао искуства са корупцијом у државним здравственим установама.

------------------------------------------------------------------

Како се тражи новац

Анкета Удружења „Родитељ” показала је и на који начин се индиректно изнуђује новац од пацијената. Испитаници кажу да им је напоменуто да треба да оставе „част” за докторку, конкретно од стране докторке, а они који су дошли у клинику „преко везе” нагласили су да се подразумевало и да се знала цена унапред коју треба да дају, са попустом пошто је долазак „сређен” преко одређене особе. Анализа је показала да они који дају мито преко медицинске сестре, која је пацијенту наговестила да је докторка цењена и велики стручњак, да је тешко доћи до ње, па да ако стварно то желе – морају да плате. „Накнадно је третман докторке постао знатно љубазнији, садржајнији и преданије је обављала свој посао”, навео је своје искуство један од анкетираних грађана.