Повратак културног блага

У манастир Крка, у Далмацији, после дванаест година, враћена је изложба радова Уметничког братства манастира Крка. Враћање радова је резултат договора министарстава културе Србије и Хрватске да се културно благо изнето у Србију за време протеклог рата врати у Хрватску. Да би се то у потпуности остварило било је потребно обезбедити предуслове а то је безбедност и повратак прогнаног српског народа.

На иницијативу Српског културног друштва "Зора" из Книна 1990. године почела је са радом прва ликовна колонија манастира Крка. Колонија је била замишљена као стваралачки сусрет истакнутих српских ликовних уметника који ће боравећи у манастиру Крка и околним местима и оставити дела од изузетне важности, инспирисана природним лепотама, те историјским и културним наслеђем овог краја.

Већ по завршетку рада прве колоније, у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду, била је организована изложба радова учесника. Наредних година у рад колоније осим сликара, укључили су се вајари и конзерватори који су тако дали свој прилог манастирској ризници. Пре прогона Срба из Хрватске 1995. године, ради организовања изложбе у Бијељини и Бањалуци, већина радова била је измештена из манастира и тако спашена. Збирка је још два пута била у опасности од уништења и то у Санском Мосту где се затекла за време ратних дејстава на подручју Босанске Крајине и у Призрену на Косову и Метохији за време НАТО бомбардовања.

Даља судбина ове збирке пратила је судбину избеглог народа. Осуђени на бескућништво и лутање ови радови захваљујући пријатељима пронашла су пут до многих галерија у Србији и Републици Српској и дали су свој скромни допринос уједињењу српског духовног простора. Изложба је била представљена публици у Вишеграду, Београду, Јагодини, Ћуприји, Приштини, Призрену, Рашки, Зрењанину, Кикинди, Банатском Карађорђеву, Александрову, Сечњу, Требињу, Горњем Милановцу, Бачкој Тополи, Лазаревцу, Старој Пазови, Руми, Инђији, Убу, Гроцкој, Калуђерици и Земуну.

Изложба српских сликара који су поклонима својих дела симболично захвалили на гостопримству манастиру Крка остаје као сведочанство времена и борбе за опстанак на својој земљи. Све је урађено и настало у манастиру Крка на извору наше духовности, са жељом да се сачува прошлост од заборава. Око педесетак уметника оставило је дела великог значаја која уз то носе и посебан печат настанка. Изложба покрива генерацијски распон од најмлађих аутора, преко оних који су већ сазрели и уврстили се у најизраженије токове нашег савременог ликовног стваралаштва, до најстаријих без чијег се дела не може замислити уметност код Срба.

Неки од уметника нису више међу живима (Милован Видак, Трајко Стојковић Косовац, Мића Стоиљковић, Јован Солдатовић, Светозар Самуровић, Милић Станковић, Драгош Калајић, Борис Маркош Минго и Драган Малешевић Тапи), али уместо њих у манастир вратиће се њихова дела. Збирка је својеврстан пресек кроз савремену ликовну уметност простора на коме живе Срби и има све елементе једне галеријски вредне целине. Ова дела сведоче о свом времену, о духовним немирима, о лепоти доживљаја света али и одређеном неспокојству и немоћи да се духом и стваралаштвом надвиси надошла мржња. Има у овим радовима трајне вере у лепоту али и жудње за истином без које нема уметности.

Посебну вредност ове збирке представљају скулптуре познатих историјских личности: свештеника Петра Јагодића Куриџе, политичара Саве Бјелановића, војводе Голуба Бабића, енглеске добротворке Паулине мис Ирби као и далматинских владика Стефана Кнежевића и Никодима Милаша. Све ове скулптуре већ су биле постављене у местима која су историјски везана за ове личности али су нажалост нестале за време "Олује".

У последњих десет година ова збирка радова Уметничког братства манастира Крка помогла је избеглим Крајишницима да сачувају веру и оснаже наду у повратак. За све ово време бесмртни дух Немањића из Крке, Кистања, Буковице и читаве Крајине лебдео је над свим оним местима које је изложба посетила враћајући Божје дарове, веру, наду и љубав, без којих нема опстанка и будућности.

                Коначно се ова значајна уметничка збирка вратила тамо где је и настала. Ово је била жеља владике далматинског Фотија и Срба повратника који су се вратили у последње време на своја огњишта. Обезбеђен је галеријски простор и створени остали услови потребни за њен повратак. Овај културни садржај у древном манастиру посетиће сваке године више десетака хиљада верника и туриста који у све већем броју посећују овај далматински манастир. Српско културно друштво "Зора" поново ће уложити напор да оживи рад Уметничког братства и да манастир Крка изнова постане стециште уметника са свих српских простора.