Возе, а зрели за пензију

Погибија Милана Н. прошлог петка док је покушавао да изађе из заглављеног лифта у згради у Улици Љубе Дидића, натерала је Београђане да се запитају колико су безбедни лифтови – средства јавног саобраћаја, и како њима руковати да би се избегле незгоде. Оне се углавном дешавају због непажње, али је чињеница и да су лифтови у престоници у просеку стари 35 година, а њихов радни век би морао да буде деценију краћи.

У најбољем случају, лифт може да служи и 30 година под условом да се редовно и квалитетно одржава. Али, чак 90 одсто лифтова у Београду, наводе упућени, запуштено је толико да је њихова замена неопходна.

– А тест тек уграђеног лифта важи десет година. Неопходно га је контролисати барем на сваких 12 месеци, али се то често пропушта. О замени нема ни говора јер стандардни лифт за шестоспратницу, који може да прими осам особа, кошта између 22.000 и 28.000 евра. Кад то чују станари одустају – наводе стручњаци.

Лифт у палилулској згради, како кажу у ЈП „Градско стамбено”, стар је 50 година, а трећина лифтова које одржава ово јавно предузеће навршила је 40 лета. Без обзира на ту чињеницу, тврде у „Стамбеном”, редовним одржавањем, месечним сервисирањем и техничком контролом стварају се услови да лифтови безбедно превозе станаре.

– Лифт у Љубе Дидића 10а сервисиран је 23. августа, а

у априлу је обављена техничка контрола и отклоњени су недостаци. Трагедија попут оне која се догодила у петак сигурно би била избегнута да станари нису сами покушали да одглаве лифт уместо да позову нашу екипу да то учини – каже Кристина Анђелковић из „Градског стамбеног”.

У овом предузећу апелују да особе које се заглаве у лифту не покушавају саме да изађу, па ни ако поседују специјалне кључеве за отварање врата, већ да без панике сачекају екипу Службе хитних интервенција „Стамбеног”.

Од укупно 11.000 лифтова у престоничким вишеспратницама, „Стамбено” се брине о 6.150, а годишње прими више од 3.000 позива због заглављивања. Само у току јуна њихова служба хитних интервенција обавила је више од 380 одглављивања, без иједног ексцеса.

У спасавању Београђана из заглављених лифтова учествују и ватрогасци. Годишње обаве око 90 таквих интервенција, а ове године су око 50 пута извлачили суграђане из невоље.

Власници лифтова су станари зграде и они би требало да плаћају поправке и ремонте. На основу Закона о одржавању стамбених зграда, све одлуке о инвестицијама у вишеспратницу доносе се на основу власништва над квадратуром стамбеног простора. Поправке заједничких просторија и инсталација, власници станова могу да повере „Градском стамбеном”, приватној фирми која се бави одржавањем, војној установи или да се самостално побрину за то. Међутим, проблем је у томе што је за такве интервенције неопходно да се формира скупштина зграде, а многе је немају, док трећина зграда у Београду није унајмила ниједну фирму за одржавање.

----------------------------------------------

Правила понашања

Уколико лифт стане, не паничити. Мобилним телефоном треба позвати 3950-300, 3950-301 или притиснути дугме за аларм и сачекати стручну службу

Не треба на своју руку отварати или поправљати инсталације лифта

Деца до 12 година требало би да се возе лифтом у пратњи старије особе

Тежину мању од 30 килограма неки лифтови неће регистровати. Боље сачекати неког старијег или ићи пешице

Лифт није играчка. Зато не треба притискати дугмиће и скакати у кабини

----------------------------------------------

Уводи се видео-надзор

Због крађа, намерних или ненамерних оштећења виталних делова лифта, „Стамбено” је покренуло пилот-пројекат увођења видео-надзора лифт кућица. Уколико овај вид контроле да позитивне резултате, требало би да постане редовна пракса. Тиме би биле спречене крађе мотора, каблова, машинских делова, кажу у „Стамбеном”.