ДЕСАНТ НА НОВИ САД

Док пишем овај текст српска влада саставља одговор Андреасу Цобелу, амбасадору Немачке у Београду. Слутим шта ће му све саопштити, а сигуран сам да се мађарском амбасадору, Цобеловом београдском колеги, такође дигла коса на глави после Цобелове, како сам рече, анализе у којој је дошао до закључка да би "ако Србија буде дестабилизована, Мађарска могла да инсистира на Војводини".
Од оваквих анализа справља се квасац од ког нарастају људске омразе и државни сукоби. Рекао бих чак да таква изјава отежава положај мађарске мањине у Србији, па ме не би изненадило да реагује и мађарска влада. Да је Цобел ушао мало дубље у анализу, а срећом није, могао је да умеша и Бугаре, недужне колико су и Мађари, па да нам прети ампутацијом нишког округа, те да, по истој матрици, тражи да Турцима вратимо градове.

Ваљда и сам схвативши да је претерао, Цобел је, на састанку Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, изјавио како то што говори није претња, већ – анализа. Тиме је, рекао бих, ствар још више упрскао. Претња извире из неког емотивног стања и може се разумети и оправдати људском слабошћу, неком фрустрацијом или незадовољством, на пример, загорелим росбифом на ручку непосредно пре састанка у Европском форуму, док анализа подразумева хладну рационалност, сагледавање узрочно-последичних веза и, надасве, сугерише остваривост закључака до којих се дошло анализом.

Не бих рекао да је ово што је изговорио амбасадор земље која председава Европском унијом контраофанзива на српску дипломатску офанзиву, јер каква је то дипломатија која охрабрује мађарске хусаре да ујашу и српске националисте да прогањају оне што мирно возе бицикл по Суботици.

У крајњем смислу, Цобелова изјава, хтео он то или не, говори највише о једном империјалном евроцентризму где су чуда ратова и пошаст прекрајања граница могућни на периферији Европе, где је сврстао и Мађаре, пуноправно обавезне по свим европским декларацијама да чувају мир и безбедност, због чега је примарно и основана Европска унија.

Боље би било да је амбасадор Цобел, назочан на експертском форуму који се бави међународним односима, објаснио једну чисто европску недоследност када је реч о Косову и Србији. Више пута сам о томе писао и говорио, али није на одмет подсетити: наиме, званичници Европске уније подржали су усвајање српског Устава, колико пре нешто више од пола године, са преамбулом о Косову, као неодвојивом делу Србије, а сада подржавају Ахтисаријев план који води негацији уставног решења.

Та врста анализе потребнија је српском друштву од ових апокалиптичних анализа које потхрањују тезе опасно умножених теоретичара завере о свођењу Србије на "београдски пашалук". Цобелова анализа постаће кључна фуснота њихових радова којима се храбри свака врста српског почесто ирационалног погледа на свет и међународне односе у њему.

С друге стране, наћи ће се много оних који ће се с Цобелом сложити да Србија "заслужује бољу политичку елиту", да нико од меродавних не уме да објасни шта значи формула "више од аутономије, мање од независности", као и са оценом да Србија нема рецепт за реинтеграцију Косова. Вероватно се екселенцији учинило да то није довољно јако.

 О тим суштинским питањима, уосталом, води се отворен и демократски дијалог у друштву и без Цобеловог посредовања. Медији и јавна, политичка и друштвена сцена нису затворени за оне који су и пре немачког амбасадора изговорили да инсистирање премијера Србије, Војислава Коштунице, на Косову као делу Србије "води у стагнацију и укопавање у нешто у чему не може да победи".

Српско друштво није једнозначно, није монолитно ни у питањима од виталног државног и националног интереса, оно је у доброј европској традицији плурално, а елита је подложна критици и оспоравању. Уосталом, странка која је блиска концепту из Ахтисаријевог папира ушла је у парламент. То је један од кључних доказа да се овде не ради о претполитичком друштву коме треба претити супремацијом једног племена над другим племеном.

Умало да заборавим. У анализи се помиње и Санџак. Шта ће Мађари у Санџаку?

Главни уредник недељника "Време"