Нити штрајкују, нити раде

Чачак – На радна места у Фабрици хартије „Божо Томић“ у Чачку ових дана долазе деветоро радника из управе, четворица портира и ноћне екипе које чувају круг предузећа. Понекад наврати и директор из Бугарске Стилијан Андонов, а уочи поднева појави се и неколицина од укупно 284 радника, који су званично у генералном штрајку.

– Сваког дана долази по нас десетак, будемо ту сат-два, како нас једном не би изненадила једноставно закључана капија. Неки, додуше, долазе да би подигли радну књижицу – каже за „Политику“ Милош Трипковић, председник Самосталног синдиката у ФХ, пратећи прилике и бројно стање у колективу који нити штрајкује, нити ради.

У халама, разуме се, нема никога, обе папир машине заустављене су 21. априла кад је искључена струја због неплаћања. Фабрика је почела да ради 1930. године и сличан вишемесечни прекид у производњи забележен је само ратне 1944. године.

– Синдикат је одлучио да распише референдум. Нека се сви изјасне да ли прихватају ово што нам ради Агенција за приватизацију, или ћемо захтевати раскид купопродајног уговора – истиче Трипковић.

Фабрика је 17. јула 2007. године продата фирми „Честијм“ из Софије, али је тачно три године касније, 16. јула 2010, пала у стечај са обавезама од 14 милиона евра. Али, стечајни поступак обустављен је 29. октобра прошле године усвајањем плана о реорганизацији после чега је, пролетос, због дуговања уследио потпуни прекид производње.

Агенција за приватизацију упутила је 8. марта ове године обавештење купцу са накнадним роком од 90 дана за испуњене социјалног програма и повезивање радног стажа од јуна 2007. до децембра 2009. године. Затим је, новим обавештењем од 1. јула, власницима остављен следећи „накнадни рок“ од 30 дана да докажу испуњење социјалног програма и континуитет производње.

– Јуче сам добио ново решење Агенције, од 26. августа, којим се власнику оставља следећих 90 дана да докаже социјални програм и производњу, па сад има форе до краја новембра. Једина промена је што у овом решењу не пише да је реч о „накнадном року“ већ о „последњем накнадном року“. Они се играју месецима као да не знају да је за нас сваки дуг колико година, јер смо примили само половину плате за март и задужили се по банкама – вели Трипковић.

Он наводи да је у среду разговарао са директором Андоновом који му је рекао да „не може гарантовати социјални програм и производњу ако држава њему не гарантује репрограмирање обавеза на четири године“.

Радници ФХ су званично у генералном штрајку од 21. јуна, али су дигли руке и од штрајковања. Или траже други посао, или немају новца за превоз. Крајем прошле године власници су продали папир машину „јединицу“ у старо гвожђе, а пре три месеца олуја је однела кров са хале и то нико не поправља. Фабричка роба драстично је поскупела од када је нема: килограм папира „месарца“ пролетос је коштао 49 а сада се у граду продаје за 100 динара, док је креп-папир, од када се не производи, са 60 поскупео на 80 динара.

Јуче је реаговао и Рајко Симић, председник Републичког одбора графичара у Самосталном синдикату Србије, који је рекао за наш лист:

– Ово је пример како се, на основу нетачних података, практично призива гашење предузећа. У току дана инсистираћу код контролора у Агенцији да провере какви су то накнадни и последњи накнадни рокови, коме и чему служе.