Паперје лети на Далеки исток

Јаша Томић – Михајло Мишковић је највећи перјар у Банату, а у Банату има највише гусака чије се перје цени у целом свету. Због тога је у Јашу Томић јуче стигао Јужи Кавагучи бизнисмен из Јапана, који перје уграђује у разну робу. Јапанац би код нас могао да откупи све понуђене количине, ако би се поштовао досадашњи квалитет, у који се он уверио још раније, јер у Србију долази од 1970. године.

Гост са Далеког истока је стигао на позив председника Србије Тадића, који је у марту посетио Јапан, и поручио тамошњим пословним људима да дођу у нашу земљу, јер овде имају шансе да развију свој бизнис.

– Мој пут је одложило велико невреме и његове последице, али сада смо спремни за нове послове. Прошле године добили смо од господина Мишковића 50 килограма гушчијег паперја ради провере квалитета. Уверили смо се да је он задржао висок стандард, да његови производи садрже 93 одсто паперја (најквалитетнијег перја) и имају задовољавајући волумен, односно еластичност. Спремни смо да отворимо ново поглавље у пословној сарадњи коју смо прекинули због санкција у последњој декади прошлог века. Ове године планирамо да одавде увеземо контејнер од 1.100 килограма и да сваке године удвостручавамо откуп. Практично можемо све да откупимо – каже господин Кавагучи.

Михајло Мишковић вели да тржиште није проблем и да се све од гусака може извести. Јапанцима перје, а месо Италијанима. Проблем је што гусака нема довољно, јер им се број драстично смањио. Ако једно домаћинство држи само 100 гусака од њих има месечну зараду 200 евра. Свакој гуски се чупа паперје четири пута годишње и пети пут код клања. Њено месо је за тржиште кад је стара годину дана и када је пет пута дала по око 250 грама паперја, каже Михајло чији су отац и деда били сакупљачи перја. Његов син Жива, који наставља посао, каже да му је прадеда сакупљао перје бициклом, који је заједно с перјем некад пребацивао возовима.

Мишковић данас има своје дилере по целој Србији које често чујемо по пијацама како оглашавају куповину робе повицима – перје, перје! У Јаши Томићу они су подигли постројења за обраду перја, после којег је спремно за пут у свет. Михајло каже да Војводина и Србија у гушчарству имају изузетне потенцијале јер располажу великим пространствима, неискоришћеним пустарама уз реке где гуске могу да пасу. Данас се узгој гусака још донекле задржао уз реку Тамиш и око Вршца.

– Штета, испуштамо велику шансу јер ови производи иду одлично на иностраном тржишту – каже перјар из Јаше Томића који сакупи највише ове робе у Србији. Он је одлучио да подигне фарму гусака и то препоручује и другима, јер она кошта седам хиљада евра, што је ниска цена и држава би по њему требало да се укључи у ширење овог посла. О томе се воде разговори и са гостом из Јапана који би такође био један од партнера.

У Јаши Томићу јуче је био и Мирко Острогонац, који има фарму на салашу поред Суботице. Он подсећа да се у Суботици гради кланица за гуске што гушчарима гарантује откуп меса. За перје већ сада нема проблема.