Грађани већи евроскептици од странака

Зашто грађани Србије мање желе да уђу у Европску унију од партија? Да ли гласачи не верују да су политичари искрени према ЕУ, да ли мисле да су поруке лидера странака изречене са задршком или зато што се лидери ретко срећу с представницима ЕУ а медији пишу о кризи и неиспуњеним очекивањима?

Срђан Богосављевић из Ипсос Стратешког маркетинга каже да је око 85 одсто партија опредељено за ЕУ, али да би та бројка била мања када би се опредељивали за улазак у ЕУ без Косова. Жеља грађана за улазак у ЕУ опада и сада је отприлике половина становништва за Европу.

„За последње три године је очигледан пад оријентације грађана ка ЕУ. Може се рећи да расте знање, а говори се и о перспективи уласка од 10 година. Раније није било много информација а сада има и жалопојки, као што је – ми смо све испунили а они нису. На питање да ли бисте гласали за ЕУ уз одрицање од Косова имали смо драстичан пад, али грађани нису ни за истрајавање по питању Косова по цену да добијемо санкције“, каже Богосављевић.

Он сматра да је приметно велико одсуство озбиљних дебата о ЕУ, Косову, НАТО… „Цело јавно мњење се креће на нивоу импресија и то емотивних. Ипак, тешко је замислити другу будућност осим европске јер би грађани радије живели у Немачкој него у Русији. Свесни су да је боље живети на западу и криво им је зато што је Бугарска у ЕУ а ми нисмо. Расте скептицизам и не постоје велика очекивања, а онда се човек лако поколеба. Грађанима је зато потребно да у директном разговору чују све ово од политичара, јер сада знамо шта смо саопштили некоме из ЕУ али не чујемо њих. Потребно је да чујемо шта су домети нашег непризнавања Косова, да ли ћемо устајати када се они појаве на скуповима или ћемо разговарати. Немамо ни попис озбиљних техничких тема. То изостаје. Грађанима је Европа ближа од Кине по рационалним критеријумима, а странке морају да воде рачуна о емоцијама бирача. Обећавали су много и сада је то тешко признати. Најтеже би било да нам врате Косово и да уђемо у ЕУ. Не бисмо могли да се носимо са том новом ситуацијом“.

Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли“, каже да једна и по странка није за ЕУ. „ДСС је амбивалентан због ситуације на Косову, а СРС је против од Шешељевог тестамента. Опредељење грађана за ЕУ, у односу на пре неколико година, опало је између 15 и 20 одсто. И у Хрватској отприлике половина грађана је за, али то се догађало у земљама пред улазак у ЕУ. Ми смо пред кандидатуром а пад је неизбежан због стања у Србији и ЕУ. Политичари су можда одговорнији, али нису на време препознали тешкоће већ су предуго подгревали еуфорију. У медијима доминирају теме из ЕУ, али они нису то представљали као елдорадо са пензијом од хиљаду евра. Мало је чудно што је подршка ЕУ и оволика.“

Вукадиновић каже да су проблеми ЕУ видљиви од ситуације у Грчкој, до етничких сукоба и економске кризе. „Ентузијазам се хлади иако је ЕУ представљана као златна кока. Други фактор је тај што су Бугарска и Румунија постале чланице а у очима наших грађана оне представљају оно што су биле пре 15-20 година. Значи да ЕУ више није ексклузиван клуб, нити су ове две земље процветале после уласка у Европу. Трећи фактор је то што су најмоћније земље ЕУ признале Косово и активно подржавају његову независност, као и друга условљавања из ЕУ. Ова три фактора се неће променити и подршка ће још опадати. Четврти фактор је злоупотреба ЕУ од разних субјеката. Због тога је подршка као у време Милошевића, када су се ЕУ и НАТО употребљавали у политичке сврхе.“

С друге стране „политичари су се качили за ЕУ и та карта се излизала. Ипак и даље је видљив дисбаланс између политичке елите и грађана када је у питању Европа. Пре четири-пет година грађани су више били за ЕУ од политичара. Али, сем ’белог шенгена’ нису ништа добили. Кандидатура неће много помоћи ни у изборној кампањи, јер је већ капарисана“, сматра Вукадиновић.

Дејан Вук Станковић, аналитичар, такође мисли да су грађанима изневерена очекивања јер су обећања давана олако, што је изазвало разочарење. „Грађани су ЕУ индентификовали са бољим животом, а сада нема ништа од брзог уласка. Видљив је само ’бели шенген’, али мало грађана има новца да путује. Неки други бенефит се не види. Питање Косова мало зависи од Србије, али тако се чува демагошки потенцијал. Све то ствара негативан став грађана.“

Станковић каже да највећи број странака с времена на време понуди европске интеграције. „Политичка елита се није много трудила да ову тему приближи грађанима, а медији су подгревали антиевропско расположење. Постоји и линија конфликта са Европом и она се максимално раби а овде се и не схвата логика интеграција.“ Станковић се пита и колико је странака стварно за Европу и закључује да код европских партнера нећемо имати попуста, али и да ни у Европи нема ентузијазма какав је био на почетку интеграција.