Ђоковић није пасош за све границе

Откако се Новак Ђоковић у емисији Џеја Леноа ухватио у коло с Кејти Холмс а на насловној страни „Вога” појавио у фраку и с пудлицом, светска јавност у њему више не види само човека који најбоље игра тенис, већ и шармера, шаљивџију и планетарног суперстара.

Наслове о његовом доласку на врх АТП листе и освајању Вимблдона у „Паису” и „Марци” смењују текстови о његовој новој форми у „Индипенденту” и „Телеграфу” заједно с детаљним профилима у „Њујорк тајмсу” и „Лос Анђелес тајмсу” у којима се не изоставља ништа из Ђоковићеве биографије – од тренирања под бомбама до дочека у Београду пред 100.000 људи.

Читаоци ових чланака и гледаоци емисија Си-Ен-Ена и Скаја, у којима је Ђоковић описиван као надарен и забаван, васпитан и занимљив, харизматичан и доступан, не могу а да више пута не прочитају или чују „сербијан”. Многи од њих први пут неће повезати ову реч с тенковима, балванима и ратним злочинцима па је у Србији Ђоковићев успех схваћен као карта на коју треба играти у партији поправљања српског имиџа у свету. И док се Ђоковићев утицај и његова добра воља да помогне земљи ниједног тренутка не доводе у питање, стручњаци за медије, маркетинг и односе с јавношћу ипак смирују страсти и кажу да успешан спортиста ипак није пасош с којим се прелазе све границе.

– Чињеница да је Ђоковић у овом тренутку први тенисер света не може поправити имиџ Србије онолико колико очекује еуфорични и оптимистички део српске јавности, коме, могуће, делом и сам припадам – објашњава Воја Жанетић, директор адвертајзинг агенције „Мозаик”.

– Али свакако да се Србија, кад је случај Ђоковића у питању, налази у позитивном контексту, што је прилично редак случај у њеној садашњој историји и медијском третману те историје, поготово на Западу. Но, тешко је замислити председнике моћних држава и компанија, евентуалне инвеститоре и пословне партнере, па чак и туристе, да би само и искључиво због Ђоковића одлучили да је Србија оно право за њих.

Ако бољи медијски третман Србије због Ђоковића не доведе до промене политике светских моћника ни до страних улагања па чак ни до повећаног туризма, како онда можемо измерити ефекат феномена Ђоковић на много мање феноменалну Србију? Жанетић објашњава да би било веома тешко измерити овај утицај, али да би било занимљиво замислити да Србија преко неке агенције ангажује Ђоковића за свој пи ар у свету. Његово утицај мерио би се његовим хонораром, а он сигурно не би био мали. Међутим, Жанетић додаје да слика Србије у свету зависи од ствари на који овакав пи ар ен би имао утицај.

– Слика Србије у светским медијима зависи од политичких, економских и војних интереса везаних за Србију. Она је  сувише мали играч да би то учинила сама. За ту бољу слику морамо да имамо помагача, а за ту помоћ можда морамо и нешто да му дамо. Шта бисмо то дали и коме, те ко би и како помогао, мука је коју нисмо решили већ више од две деценије. Ђоковић ту веома мало може да помогне, али није да не помаже, баш онако својски.

Благослов да Ђоковић сам помиње одакле је и промовише земљу која нема других брендова осим њега, не може, међутим, да поправи утисак који Србија оставља у свим другим сферама, политици и економији пре свих. Не треба ни рабити његово име за креирање осталих брендова.

– Новак има контакте, он може многе да повеже с људима у свету, али привреда мора да уради своје и избрендира своје производе – објашњава медијски аналитичар и психолог медија Првослав Плавшић.

– Његова радијација преноси се и на друге области и може да учини Србију препознатљивом и да отвори нека врата, али Ђоковић не може да поправи слику о Србији у свим сегментима.

Ако се слика брадатих, прљавих Срба с ножевима зарила у сећање гледалаца Би-Би-Сија, може ли сада фотографија обријаног Новака са пехаром у рукама изменити старе медијске стереотипе?

– Он мења имиџ Срба међу публиком која је и раније имала своје разлоге, односно информације на основу којих је формирала извесно мишљење о Србима – објашњава Плавшић.

– Тенис гледају и они који иначе не прате спорт, али без обзира на то што је реч о веома популарном спорту не мора да значи да ће нам помоћи да креирамо другачији имиџ. Можда ће та публика помислити да је Новак изузетак и рећи: ето, он је и поред њих таквих ипак успео.

Невоља с променом српског имиџа у свету није то што Ђоковићев сјај не може да обасја сва она места на којима је Србија угасило светло, већ што се, слажу се наши саговорници, ништа не ради на томе да Србија уради оно што је од себе урадио Новак Ђоковић.

– Ни у Ђоковића ништа нисмо уложили. Он не може целог живота бити најбољи, па шта ћемо онда? Да чекамо следећих десет година да се појави неко као он?

Ана Б. Бован, директорка консултантске куће „Бован консалтинг” и стручњак за пи-ар и брендирање, каже да Новак Ђоковић може остварити највећи утицај на младе, неоптерећеним ранијим перцепцијама о Србији. Међутим, додаје она, његова популарност мало доприноси унапређењу укупне слике Србије у свету.

– Једино геополитички економски интереси темељно мењају слике о државама. Ипак, Новакова популарност у домену спорта може се искористити за промену перцепције само кроз веома софистициран и озбиљан приступ. Свака грешка би водила злоупотреби његовог бренда и донела велике штете Србији – објашњава Ана Б. Бован. 

Она каже да Србија нема много адута за ребрендирање нити а је овај посао уопште започела.

– Новак би могао бити од велике помоћи. Наравно, важно је не стављати га у било какав политички, осетљив дипломатски и сличан контекст.

Бивши првак света у тенису Џими Конорс казао је да шта год да је Ђоковићева тајна требало би да је запакује и продаје.

Ђоковић, међутим, не крије зашто је данас оно што није био пре неку годину: променио је режим тренирања, променио је исхрану, променио је сараднике, променио је негативно мишљење да не може да буде први јер већ постоје Федерер и Надал.

Сада још само да запакује чаробну реч.

----------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

Ко се од политичара не слика са Новаком, на изборима може да се слика.

Без Косова и Ђоковића Србија није држава.

Србија полако постаје монархија. Срби већ извикују :Ноле, царе!

Што изгубимо за зеленим столом, добијемо на зеленом терену.

Интернет домен РС није више Република Србија, него ретерн сервис.

Ми смо земља рекета. А неки играју и тенис.

Патриоти су узнемирени: и Хрвати и Американци воле Ђоковића.

Кад Новаку падне форма, имиџ Србије се љуља.

Ни Ђоковић не помаже кад са Приштином играмо тај брејк.

То се зове добар бизнис: држава није уложила у Новака ни динар, а експлоатација је изванредна.

Драгутин Минић

----------------------------------------------

АНКЕТА

Не треба ми тенис да бих имао добро мишљење о Србима

Питали смо странце који живе и раде у Београду да ли успеси Новака Ђоковића утичу на њихово мишљење о Србији?

Александер Петриц, директор ИСРЕД института за развој некретнина:

– Негативни стереотипу о Србима као „лошим момцима” већ су се променили. Свако ко је посетио Србију или Београд могао је да се увери да овде живи нормалан европски народ чија је свест много напреднија од свести већине садашњих чланица Европске уније. Не верујем да се та напредна свест у некадашњој Југославији чији су становници путовали и школовали се по целом свету, и данас у Србији могла изгубити преко ноћи и у неколико година изолације. Моје пословне партнере све више интересује Београд најпре због својих потенцијала јер има могућност да се развије као нови геостратешки центар Југоисточне Европе.
Густаво Наваро, генерални директор компаније „Холцим” д.о.о за Србију:

– Нису само Ђоковићеви успеси и резултати на терену допринели тој промени, већ много више његови лични квалитети и особине. Он је пријатан, забаван, али и веома паметан и достојанствен. Све то је помогло да се створи веома добра слика о српском народу, иста она коју сам и ја стекао радећи у Србији. Браво, Ноле, само тако настави.

Маркус Богдановиц, председник „Алас холдинга” за Србију:

– Не треба ми Новак Ђоковић да бих имао добро мишљење о Србима, јер сам га изградио годинама радећи и живећи у вашој држави. Његова појава је од непроцењивог значаја за побољшање угледа Србије у свету али већ последњих пет година нисам никога чуо да има лоше мишљење о вашем народу и држави. Интересантно је и да сте ви уверени да вас други виде искључиво као негативце иако то није тачно. До сада нисам уочи да један народ не воли и нема поверење у своје институције и администрацију, а да толико воли своју земљу.

Мајкл Девенпорт, амбасадор Велике Британије:

– Новак Ђоковић је одушевио цео свет који прати тенис својим мајсторством када је засијао на првој позицији ове године, крунисавши све спектакуларном победом на Вимблдону. Ђоковићева задивљујућа посвећеност и професионализам могу само да буду добри за српски имиџ у иностранству. Одушевљен сам што су Ђоковић и Енди Мареј добри пријатељи и радујем се њиховој игри у финалу Вимблдона следеће године. У међувремену, навијаћу за Србију у полуфиналу Дејвис купа.

Ејал Наор, заменик шефа мисије Израела:

– Израел је земаља где Србија традиционална ужива позитиван имиџ и два народа деле много сличности укључујући изазове са којима се суочавају. Нолетова значајна достигнућа повезују Србију са вредностима као што су упорност и истрајност која води ка успеху. У том смислу, Ђоковићева победа је победа Србије и дефинитивно је примећена у Израелу. Као израелски дипломата у Србији, и као дугогодишњи Нолетов фан, морам да каже да ме ово чини веома срећним. Израелци су чули за њега и моје срце испунило је радошћу то да су чак и људи који не воле спорт упознати са тим ко је Новак Ђоковић а путем њега и Србија. Оно што илуструје пријатељство два народа је да је израелски министар спољних послова Либерман позвао министра Јеремић да му честита када је Ноле победио на Вимблдону и постао најбољи тенисер света.