Непостојећи људи

Непосредно после референдума о државном статусу Црне Горе, била је спласнула србофобија у овдашњим медијима, па су се Срби и они који су гласали за заједничку државу са Србијом понадали да ће живети нормално, као и сви други.

Али, они као да су негде "испарили" у независној Црној Гори. Нема их нигде у медијима, посебно у такозваним релаксирајућим, ток-шоу емисијама, где о обичним животним стварима говоре књижевници, професори, лекари, научници, новинари, певачи, глумци, музичари, спортисти и други. Овде као да нико не пише прозу и поезију осим суверениста, нити ико уме да глуми осим њих. Нико се не бави уметношћу изузев оних који су "вазда били за суверену Црну Гору", нити уме да барата скалпелом, нотама, лоптом...

Где се деде оних 44,5 одсто пунолетних грађана Црне Горе, такозваних униониста, нико не зна.

А гласали су за заједничку државу са Србијом, чврсто убеђени да је то најбоље за Црну Гору и њихове породице. Заправо, једина жеља им је била да живе у богатој, демократској земљи, једнаких шанси за све. Још увек нико није ни покушао да их увери да нису били у праву. Можда су и зато, тренутно, непостојећи људи – за црногорску власт, али и за ону у Србији. Надају се да ће се ствари променити када се формира нова српска влада.

Парадоксално звучи, али за Србе у Црној Гори се, већ дуже време, највише интересују странци. Један од лидера овдашње опозиције саопштио je да једно од редовних питања свих гостију, од обичних чиновника до високих званичника из Брисела и других центара моћи, упућених црногорским званичницима, гласи – где су вам Срби; уз примедбу да се понашају према Србима онако како су тврдили да се Србија, у заједничкој држави, понашала према њима – игнорантски. И не могу да се начуде како то да Срба нема на било којој функцији, од школства до полиције и Скупштине, а према актуелном попису има их трећина.

Иначе, ових дана се у Црној Гори највише говори о намери канонски непризнате ЦПЦ да силом отме цркве и храмове Митрополије црногорско-приморске.

У свим ратним доктринама стоји да би онај који напада, како би успео у свом науму, требало да има три пута више људства од оног који се брани. У Црној Гори, међутим, има три пута више верника СПЦ него такозване ЦПЦ, која је регистрована у полицијској станици на Цетињу.