Пластични друм

ЧАЧАК – Градитељи "Пештер пута" урадили су ове јесени неколико улица у Костолцу и Пожаревцу користећи за подлогу оно што се баца и смета, отпад из рудника и пепео термоелектрана. Иста, за наше прилике нова технологија управо се примењује у градњи друма Осеченица – Живановићи (5,5 км) код Мионице, при чему је седмочлана комисија "Путева Србије" задужена да прати примену овог поступка.
Сувласник "Пештер пута" са седиштем у Тутину и пословном јединицом у Чачку, др Драган Гостиљац (55), каже да је рецептура у поседу београдског Института за путеве.
– Од неколико значајних новости, садржаних у поступку, главна је у употреби полимера, вештачких материјала за везивање. Или, за стабилизацију, како то називају стручњаци – вели Гостиљац, иначе познати чачански лекар, ендокринолог.

Додавањем полимера бетонским смесама ствара се микрофилм, који обавија честице цемента и чврстог агрегата. Ти материјали имају пластифицирајуће дејство и улогу да стабилизују носећи слој пута, односно да изолују постељицу од воде, јер је не пропушта. Такав коловоз еластичнији је од класичног од 20 до 40 одсто, угиба се под великим притиском, али не пуца као класичан бетон. Такође, смањен је обим колотрага и пукотина у завршном асфалтном слоју, па све заједно повећава издржљивост.

– Уместо дробљеног камена или шљунка, користимо јаловину, пепео термоелектрана у Костолцу и Обреновцу што је, из угла заштите човекове околине, немерљива разлика. На такав, пластифициран бетон, додаје се танак слој, 4-5 сантиметара асфалта, ради шминке и побољшања експлоатационих својстава – објашњава Гостиљац.

У стандардном поступку, напомиње он, асфалтни слој дебео је и по 15 сантиметара, битумен се увози углавном из Албаније, а асфалтне базе еколошки проблематичне било где да буду постављене.

– Овај поступак градње коловоза примењује се у Израелу, Немачкој, Италији, посебно у крајевима где је појачана влажност тла. Употреба природног материјала из камењара смањена је за трећину, и због свега је овакав друм јевтинији од 15 до 20 одсто. Међутим, велике путарске фирме лакше долазе до профита кроз класичну градњу, са дебелим слојем асфалта, па немају интерес да уђу у експеримент са новим поступком – наводи саговорник.

Гостиљац описује како су се наши путари обрели у овом послу.

– У Тутину и околини, због оштре климе, нови путеви нису могли две године да саставе, обавезно пуцају. Позвали смо једну немачку путарску фирму да то реши, они су донели полимере и саградили нам пут који је отпоран на све. Неоштећен је, нисмо га чак ни пресвукли асфалтом. Успут смо открили да полимере производи фабрика "ПКС Латекс" у Чачку, и кренули у посао. За полимере се, и иначе, чешће користи управо назив латекс.

Због пластификације полимерима, при стварању смесе за градњу пута смањена је употреба воде и број микропора. Отуда већа отпорност на мраз и чврстоћа по дубини.

– И дужи век. Оваква коловозна конструкција лако ће издржати 20 година – каже др Гостиљац.