Излазак на црту

Преговори око састављања нове владе као никада до сада показали су све противречности нашег политичког живота. Ни чињеница да је велики број бирача изашао на парламентарне изборе и да се Србија у овим данима налази пред судбоносним историјским изазовима није била довољан разлог да наше проевропски оријентисане странке покажу своју одговорност. Напротив, до изражаја је дошла велика неодговорност главних актера у политичким преговорима о образовању нове владе. Преговори су одмах показали да наше страначке елите једноставно нису спремне да жртвују своје учешће у власти ради поштовања основних демократских начела и установљених обичаја демократског понашања.

У томе предњаче представници ДСС јер на све начине покушавају да оспоре основно демократско правило да у коалиционој влади странка која има највећи број посланика има право да предложи премијера и преузме већи број важнијих министарстава.

У овим преговорима се, међутим, показује да је ДСС чврсто срасла са влашћу и да јој место премијера и даље, без обзира на неповољније изборне резултате у односу на претходне, омогућује несметано обављање државних функција. У току претходне три године у нашој јавности очигледно није довољно препозната тежња Војислава Коштунице да се одржава на власти у готово безизлазним ситуацијама. Јер, утисак је да је Коштуница и те како спреман да се бори за власт, па макар то било и науштрб остваривања великих демократских принципа. А око садашњег премијера стасала је властодржачка политичка олигархија која, бранећи његове позиције, брани пре свега своје личне и материјалне интересе, проглашавајући одбрану премијерског места за последњу линију одбране узвишених демократских и националних интереса.

Кључни преговарач у образовању нове владе, поред ДСС, свакако је ДС. Позиција ове странке је у овим преговорима пуна противречности и политичких изазова. Водећи кампању тако да је њена стварна политичка окосница била представљена у ставу да у случају остваривања водеће улоге у демократском блоку ДС припада право да добије премијерско место, ова странка је себи смањила коалициони капацитет, али је привукла велику подршку нових бирача. На тој основи је и остварен историјски изборни успех ДС. Премијерско место за кандидата ДС било је главни гарант да ће доћи до убрзаних и радикалнијих промена у начину вођења државне политике. Може се слободно рећи да је као резултат изборног обећања о новом премијеру који ће бити истинска персонификација и гарант нове реформске и проевропске политике, ДС и добила подршку готово милион бирача и водеће место у страначком блоку који је у прилици да састави стабилну демократску владу.

Истицањем Божидара Ђелића као мандатара предложеног од стране ДС ова странка је изашла на црту и тако преузела одговорност пред својим бирачима да ће истрајати на одбрани демократског правила да странка која оствари најбољи изборни резултат у коалицији има право да добије премијерско место. И после избора Божидар Ђелић је наступао као једино прихватљив кандидат ДС за премијера, и о томе у изјавама функционера ДС није било простора за разговор. Није изгледало да Ђелић трчи већ изгубљену трку и да је искоришћен само у преговарачке сврхе. И, шта је остало од тог помпезног и бескомпромисног изласка Демократске странке на црту? После неколико недеља преговора ДС је одустала од свог изборног обећања и прихватила је да препусти место премијера ДСС и Војиславу Коштуници. На овај начин је страначка олигархија ДС показала да јој је важније да дође дo пројектованих министарских места него да истрајно и доследно брани демократска начела и изборну вољу грађана. Позивање на потребу и нужност историјског компромиса звучи као јалов и неубедљив изговор. Компромиси у политици су неизбежни. Али постоје политичке и историјске околности када компромиси око темељних демократских начела једноставно нису могући. Јер када се једном та нaчела погазе онда политички живот постаје каљуга у којој одсуство моралних и демократских начела постаје свакодневна појава. Сада се дешава да они функционери ДС који су месецима водили бескомпромисну изборну кампању у којој није било места за било какав договор о уступању премијерског места, без икаквих обзира објашњавају суштину великог историјског компромиса. Функционери ДС-а ће сада са истим жаром бранити нову позицију ове странке, не осећајући никакву одговорност или потребу да се обрате чланству и бирачима , јер за њих су они само постотак на маркетиншкој скали страначке популарности. Не ради се овде зато о маркетингу и страначком рејтингу , већ о много важнијем питању – ради се о одбрани демократских начела, на чему је ДС и засновала своју политику у току и непосредно након избора.

Али то као да превише не занима функционере ДС, они су сигурни у своју изузетну политичку мисију, јер знају да иза њих стоји послушна страначка машинерија која ће, претпостављамо, као и увек акламацијски и једногласно оправдати и подржати сваки њихов политички заокрет.