Жмурке

После признања министра унутрашњих послова Ивице Дачића да Косово увози десет пута више нафте него остатак Србије, поново се отворила стара прича о шверцу нафтних деривата на северу покрајине. Према неким рачуницама, на север улази троструко више горива него што су реалне потребе тамошњег становништва. Иако овај шверц у косовском правном вакууму траје годинама, о чему је и „Политика” у више наврата писала, изгледа да никоме до сада није било у интересу да се утврди шта се тамо дешава.

Поготово је, рекло би се, ова ситуација одговарала појединим бизнисменима са Косова док су тамошњи политички лидери ћутали као заливени. Ако су били најгласнији када се треба огласити поводом неког политичког питања, када траже смену овог или оног функционера, онда су у овом случају очито били спремни да зажмуре. Тешко је веровати да одговорни на северу Косова нису знали за то, јер цистерне од 20 тона које свакодневно улазе из централне Србије – јесу све, само нису невидљиве. То добро знају и српски полицајци који су те цистерне годинама пропуштали, као и порезници чија је обавеза да забележе све те преласке преко административне линије.

Међутим, интерес Србије није да затвара очи пред сивом економијом на северу покрајине. Поготово зато што, према незваничним проценама, републички буџет губи скоро милион евра месечно због неуплаћивања пореза за деривате који, стварно или само фиктивно, одлазе пут Косова. Око 100 бензинских станица, које су после 1999. године отворене на северу, довољно сведоче о размерама овог „Боро и Рамиз петрол” бизниса.

Зашто сви годинама ћуте и нико ништа не предузима? У Северној Митровици, која је – то знају сви који тамо одлазе или бораве – одавно претворена у велику бувљу пијацу, шверц и трговина са Албанцима готово су једини извор прихода за Србе који нису запослени у државним институцијама. Фирме не раде, „Трепча” је годинама затворена, а економски планови Београда да помогне српским срединама доживели су фијаско.

Остао је шверц. Роба која је улазила преко административних прелаза из централне Србије није била опорезивана нити царињена, па северна Митровица служи као својеврстан транзитни центар за даљу дистрибуцију широм Косова или за повратак у централну Србију. Политички лидери са севера Косова, као и многи у Београду, знали су за све ово, али су играли жмурке са међународном заједницом.

То даје адуте онима у Приштини који тврде да је север Косова легло организованог криминала, чак и ако се зна да су Албанци на српских сто отворили својих хиљаду пумпи јужно од Ибра. Лицемерно је да се та чињеница прећуткује, а иронично када о гушењу криминала на северу говори Хашим Тачи. Међутим, да је ово раније спречено, премијеру Косова, који се годинама брани од оптужби да је покровитељ организованог криминала, трговине дрогом и људским органима – ови аргументи били би избијени из руку.