Žmurke

Posle priznanja ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da Kosovo uvozi deset puta više nafte nego ostatak Srbije, ponovo se otvorila stara priča o švercu naftnih derivata na severu pokrajine. Prema nekim računicama, na sever ulazi trostruko više goriva nego što su realne potrebe tamošnjeg stanovništva. Iako ovaj šverc u kosovskom pravnom vakuumu traje godinama, o čemu je i „Politika” u više navrata pisala, izgleda da nikome do sada nije bilo u interesu da se utvrdi šta se tamo dešava.

Pogotovo je, reklo bi se, ova situacija odgovarala pojedinim biznismenima sa Kosova dok su tamošnji politički lideri ćutali kao zaliveni. Ako su bili najglasniji kada se treba oglasiti povodom nekog političkog pitanja, kada traže smenu ovog ili onog funkcionera, onda su u ovom slučaju očito bili spremni da zažmure. Teško je verovati da odgovorni na severu Kosova nisu znali za to, jer cisterne od 20 tona koje svakodnevno ulaze iz centralne Srbije – jesu sve, samo nisu nevidljive. To dobro znaju i srpski policajci koji su te cisterne godinama propuštali, kao i poreznici čija je obaveza da zabeleže sve te prelaske preko administrativne linije.

Međutim, interes Srbije nije da zatvara oči pred sivom ekonomijom na severu pokrajine. Pogotovo zato što, prema nezvaničnim procenama, republički budžet gubi skoro milion evra mesečno zbog neuplaćivanja poreza za derivate koji, stvarno ili samo fiktivno, odlaze put Kosova. Oko 100 benzinskih stanica, koje su posle 1999. godine otvorene na severu, dovoljno svedoče o razmerama ovog „Boro i Ramiz petrol” biznisa.

Zašto svi godinama ćute i niko ništa ne preduzima? U Severnoj Mitrovici, koja je – to znaju svi koji tamo odlaze ili borave – odavno pretvorena u veliku buvlju pijacu, šverc i trgovina sa Albancima gotovo su jedini izvor prihoda za Srbe koji nisu zaposleni u državnim institucijama. Firme ne rade, „Trepča” je godinama zatvorena, a ekonomski planovi Beograda da pomogne srpskim sredinama doživeli su fijasko.

Ostao je šverc. Roba koja je ulazila preko administrativnih prelaza iz centralne Srbije nije bila oporezivana niti carinjena, pa severna Mitrovica služi kao svojevrstan tranzitni centar za dalju distribuciju širom Kosova ili za povratak u centralnu Srbiju. Politički lideri sa severa Kosova, kao i mnogi u Beogradu, znali su za sve ovo, ali su igrali žmurke sa međunarodnom zajednicom.

To daje adute onima u Prištini koji tvrde da je sever Kosova leglo organizovanog kriminala, čak i ako se zna da su Albanci na srpskih sto otvorili svojih hiljadu pumpi južno od Ibra. Licemerno je da se ta činjenica prećutkuje, a ironično kada o gušenju kriminala na severu govori Hašim Tači. Međutim, da je ovo ranije sprečeno, premijeru Kosova, koji se godinama brani od optužbi da je pokrovitelj organizovanog kriminala, trgovine drogom i ljudskim organima – ovi argumenti bili bi izbijeni iz ruku.